Томица Милосављевић
	Фото: Фонет

Милосављевић је на конференцији за новинаре, одржаној у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", на којој је представљена публикација "Здравље становника Србије – аналитичка студија 1997–2007", навео да је реч о великој групи хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, опструктивна болест плућа и друге.

Он је оценио да је Србија у области здравства направила помак, али да се налази у периоду који подразумева још много напора да бисмо били задовољни, и додао да наша земља мора озбиљно да се бори против ризичних фактора понашања.

Министар је истакао да је контрола дуванског дима услов без којег не може ништа да се уради.

Према његовим речима, значајно је то да се смањује број пушача, али је такође значајно да се повећава коришћење алкохола међу младима, као и то да се више вежба него у претходном периоду, али и да се не смањује број гојазних особа.

Милосављевић је рекао да је дуван једина легална дрога која је доступна у јавној продаји и да пушачи без смањивања употребе дувана не могу да рачунају на то да ће избећи многе озбиљне болести.

Он је указао на то да ће пушач, ако данас престане да пуши, тек кроз 10 година имати ризик за болести срца и крвних судова макар једнак оном који имају непушачи.

Министар је навео да озбиљна и одговорна друштва морају да заштите непушаче од дувана, и подсетио на то да су Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" пре неколико дана започели националну кампању која је усредсређена на последице пасивног пушења и која ће трајати годину дана.

Такође, Милосављевић је додао да је 2009. година у којој ће читава ЕУ постати зона без дуванског дима, и поновио да ниједан значајан пројекат у нашој земљи у области здравства неће трпети наредне године, али да ће због последица светске економске кризе један од првих задатака ресорног министарства бити да се сачува оно што већ имамо.

Када то кажем, не мислим само на машине и рендген већ на читав здравствени систем, укључујући и стручне и људске капацитете и оно чиме располажемо, при чему треба да радимо на његовом унапређењу уколико то буде могуће, објаснио је министар.

Према његовим речима, у току креирања буџета за 2009. годину чланови Владе Србије одговорно су и потпуно јасно подржали став да ће држава морати да испуни све своје законске обавезе, укључујући и обавезе из области здравственог осигурања.

"Здравље становника Србије – аналитичка студија 1997–2007" је трећа у низу публикација о здрављу становништва са простора Републике Србије, при чему она сумира кретање показатеља развоја који заједно одређују и утичу на унапређење здравља наше популације.

Изабрани квантитативни показатељи односе се на демографске и социјално-економске карактеристике становништва, оболевање и умирање, стилове живота, факторе животне средине који утичу на здравље, коришћење здравствене заштите и организацију рада здравствене службе, а коришћени су за приказ трендова и поређење Србије са другим земљама.

Ова студија урађена је као део континуираног праћења здравственог стања и обезбеђује информације значајне за доносиоце одлука и стручњаке у области јавног здравља.