АУДИО: Конференција за новинаре председника Владе Републике Србије Мирка Цветковића

	Мирко Цветковић на данашњој конференцији за новинаре

Цветковић је на конференцији за новинаре, посвећеној буџету за 2009. годину и мерама штедње, истакао да ће сви у Србији морати да поднесу свој део терета те кризе, при чему би држава у томе требало да предњачи.

Неће се живети боље у 2009. години, али ће мере које Влада намерава да предузме допринети томе да се не живи горе него што се живело ове године, навео је председник Владе.

Говорећи о новим мерама Владе за ублажавање ефеката глобалне економске кризе, Цветковић је објаснио да оне укључују штедњу, али и подстицај привреди како би се обезбедио планирани привредни раст од 3,5 одсто и наставиле структурне реформе у наредној години.

Према његовим речима, предложени буџет за 2009. годину одраз је планираних мера штедње, при чему је њиме јавна потрошња ограничена, а дефицит сведен на 1,5 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Председник Владе је најавио да ће из буџета и кредитима, за које ће гарантовати држава, за привреду у 2009. години бити обезбеђено приближно две милијарде евра.

Он је истакао да ће обезбеђени подстицаји помоћи да у следећој години, која ће бити тешка, привреда и сви грађани у Србији прођу са што мање проблема.

Цветковић је објаснио да су у буџету за 2009. годину, који је Влада утврдила у суботу, 6. децембра, предвиђене гаранције у вредности од 50 милијарди динара за кредите који ће преко Народне банке Србије (НБС) бити одобравани предузећима у Србији.

Председник Владе навео је да је у току разрада услова за одобравање тих повољних позајмица, и додао да су буџетом за идућу годину обезбеђене и субвенције за привреду у износу од 18,7 милијарди динара, које ће бити одобраване преко Фонда за развој.

Улагања у инфраструктурне пројекте, који обезбеђују привредни раст и запосленост, део су дела буџета о капиталним улагањима, за који је опредељено 40 милијарди динара, нагласио је Цветковић.

Он је указао на то да су за инфраструктурне пројекте, међу којима је и Коридор 10, али и за мала и средња предузећа, обезбеђени и кредити од међународних финансијских институција.

Цветковић је навео да, према подацима Националне службе за запошљавање, за сада нема масовног отпуштања радника, и додао да су управо подстицајне мере привреди начин да се то спречи.

Председник Владе је оценио да ће "преливањем" светске финансијске кризе у Србију највише бити погођени спољна трговина и прилив страних инвестиција.

Према његовим речима, због светске финансијске кризе у развијеним земљама постојаће дефицит у тражњи, тако да ће њихове привреде бити агресивне у извозу на наше тржиште.

С друге стране, њихова тржишта биће затворенија за увоз из наше земље, што је проблем који морамо решити, рекао је Цветковић и нагласио да је због тога велики део мера Владе Србије усмерен на повећање конкурентности привреде, при чему је добра околност то што наша земља има суфицит у трговинској размени са земљама у региону.

Други сегмент где ће се "прелити" криза су страна улагања, било да су она "гринфилд" или "браунфилд" инвестиције, објаснио је премијер и оценио да ће због глобалне кризе бити мања могућност задуживања наше привреде у иностранству.

Он је навео да „гринфилд" инвестиције подразумевају улагање да би се започело пословање од "нуле", док "браунфилд" инвестиција значи куповину незавршеног објекта или куповину већ разрађеног посла у циљу његовог проширења.

Истовремено, он је навео да Србија има чисту ситуацију када је реч о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега и да чека 31. децембар да види да ли ће концесионар затворити финансијску конструкцију.

Председник Владе је истакао да због тога Влада нема намеру ни разлог да покреће арбитражу по том питању, и додао да постоји предлог да се концесиони уговор споразумно раскине.

Цветковић је рекао да је тај предлог више факултативног типа и да Србија не инсистира на њему, и додао да, према сазнањима којима располаже, концесионар није био задовољан тим предлогом.

Такође, он је најавио да ће бити испитано зашто није примењена Препорука Владе Србије о исплатама накнада члановима управних одбора јавних предузећа и других тела, организација и институција чији је оснивач држава.

Председник Владе је подсетио на то да је та препорука, усвојена још пре месец дана, важила и за Централни регистар, који је такође државна институција, па ће бити испитано због чега она није била примењена у случају директора Регистра Виде Узелац.

Поводом навода медија према којима је Узелац прошлог месеца примила плату у износу од 1,2 милиона динара, односно приближно 14. 000 евра, он је поручио да нико неће бити поштеђен ако не испоштује Владину препоруку и да ће свако сносити последице њеног непоштовања.

Према његовим речима, Препорука важи не само за јавна предузећа већ и за друга затворена акционарска друштва и организације у којима је држава оснивач.

Централни регистар је затворено акционарско друштво које има Управни одбор и чији је председник истовремено и директор, објаснио је Цветковић и додао да је у конкретном случају очигледно да та одлука није примењена.

Председник Владе је истакао и да ће ускоро бити дефинисана препорука о износима зарада менаџмента у јавним предузећима и условима за исплату бонуса.

Он је нагласио да треба бити опрезан у одређивању критеријума за бонусе и да се мора водити рачуна о томе да ли предузеће послује у монополистичким или конкурентским условима.

Цветковић је рекао и да се разматра могућност да се бонуси исплаћују по основу смањења трошкова, а не по основу остварених финансијских резултата, и додао да ће већ данас бити разматрана прва верзија те препоруке, коју припрема министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић.