У саопштењу се наводи да је та декларација међународни документ од фундаменталног значаја, чије су одредбе посвећене прокламовању и заштити основних људских права и слобода, међу којима и права инвалида („Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Сваком припадају сва права и слободе без икаквих разлика“).

Полазећи, између осталог, и од ове декларације, Генерална Скупштина УН 1994. године усвојила је Стандардна правила за изједначавање могућности које се пружају инвалидним лицима.

Стандардна правила представљају документ који је формулисан као нови инструмент за обезбеђивање равноправног положаја инвалидних лица у свакој друштвеној заједници. Она подразумевају снажно политичко и морално ангажовање свих држава на предузимању акција које би инвалидним лицима обезбедиле једнаке могућности.

У њима су садржане области од пресудног значаја за квалитет живота и обезбеђивање и подстицање пуног учешћа инвалида у њему. Стандардна правила представљају оквир за деловање хендикепираних лица и њихових организација, као и за формулисање националних политика на том плану.

Поред ових правила, политичку, моралну и нормативну основу за остваривање и заштиту основних људских права и слобода инвалидних лица чине и Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена и Конвенција о правима детета.

Потписивањем Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом са Опционим протоколом уз ту конвенцију, која је усвојена на 61. заседању Генералне Скупштине УН у децембру 2006. године у Њујорку, тај документ постао је саставни део унутрашњег правног поретка Републике Србије.

Њиме је потврђена универзалност, недељивост, међузависност и међусобна повезаност свих људских права и основних слобода, као и потреба да се особама са инвалидитетом гарантује пуно уживање свих права и слобода, без икакве дискриминације.

На унутрашњем плану, поред мноштва других закона чије су одредбе делом посвећене инвалидним лицима, Република Србија је 2006. године усвојила и посебну Националну стратегију за унапређивање положаја особа са инвалидитетом и Закон о заштити особа са инвалидитетом.

Законима и другим документима Републике Србије, чије су одредбе посвећене лицима са неком врстом хендикепа, стварају се предуслови за побољшање стања и изједначавање положаја приближно 700.000 инвалида, односно око 10 одсто укупне популације наше земље, са осталим становништвом.

На тај начин изграђују се услови да се Србија и у овој специфичној, дубоко хуманитарној сфери што пре приближи и изједначи с регулативама и стандардима Европске уније.

Министарство за људска и мањинска права даће свој пуни допринос и наставиће да се залаже за то да се доношењем одговарајућих недостајућих закона – као што су закон о запошљавању особа са инвалидитетом и закон о спречавању дискриминације – и активном сарадњом и учешћем инвалидских организација створе услови за изједначавање, остваривање и пуну заштиту свих права хендикепираних лица, нарочито када је реч о посебним потребама инвалида.