Јеремић је на седници у Њујорку оценио да експлицитни језик извештаја потврђује статусну неутралност ангажмана Еулекса, што је гаранција да ниједан део његовог мандата не може бити заснован на Ахтисаријевом плану за косовску независност.
Министар је подсетио на то да је то план који је одбила Република Србија и који СБ УН никада није одобрио, и додао да се то наводи у поменутом извештају.
Он је истакао да је кључни услов да Србија прихвати реконфигурацију Мисије УН на Косову и Метохији одувек било јасно преузимање обавезе од стране ЕУ, као и потврда Савета безбедности да ће Еулекс бити статусно неутралан.
Јеремић је изразио задовољство због тога што су ови захтеви испуњени и указао на то да је врло значајно то што ће, упркос свему, доћи до примене шест тачака, као и до распоређивања Еулекса које ће, како се наводи у извештају, у потпуности поштовати Резолуцију 1244 и деловати под окриљем и у статусно неутралним оквирима УН.
То ће се одвијати у договору са релевантним чиниоцима, међу којима је и Република Србија, рекао је министар и упутио позив Приштини да се својим одбијањем плана о шест тачака не супротставља вољи међународне заједнице, нити обавезујућој решености Савета безбедности.
Министар је још једном поручио да Србија никада и ни под каквим околностима неће прихватити независност Косова и Метохије, и изразио захвалност свим земљама чланицама УН које подржавају став наше земље по питању једнострано проглашене независности Космета.
Он је у том смислу као прву међу једнакима истакао Русију, и нагласио да Србија и Русија стоје на истим позицијама, посвећене очувању принципа зацртаних у Повељи Уједињених нација.
Јеремић је поновио да Србија остаје непоколебљива у решености да мирним путем брани свој принципијелни став о Косову користећи сва политичка, дипломатска и правна средства која су јој на располагању.
Он је истакао да инсистирање наше земље на томе да се питање будућег статуса Косова и Метохије решава у складу са међународним правом није мотивисано само очувањем виталног националног интереса и одбраном Устава Србије, нити само истинском посвећеношћу миру и стабилности у региону, већ и забринутошћу због опасних последица које би косовски преседан могао да има по опстанак система УН.
Аргумент да је Косово sui generis, односно јединствен случај, Србија сматра потпуно неодрживим, истакао је Јеремић и објаснио да се та тврдња своди на то да би Косово ваљало третирати као изузетак од међународног права и да би случај будућег статуса јужне српске покрајине требало да буде изнад правила која уређују односе у међународној заједници.
Министар је указао на то да је став Србије остао непромењен и поновио да је заједнички конструктиван рад на решавању овог проблема кроз међународне институције неоспоривог и универзалног легитимитета једини начин да се избегне да територијални интегритет било које чланице УН буде доведен у питање.
Он је подсетио на то да је усвајањем Резолуције у Генералној скупштини УН, којом је питање о легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије упућено Међународном суду правде, један изузетно сложен проблем први пут измештен из домена у којем постоји опасност од употребе оружане силе.
Премештајући ово питање у правну арену, међународна заједница је реафирмисала стратешки избор Србије да на једнострано проглашену независност одговори мирно, уз највиши могући степен уздржаности, истакао је Јеремић.
Министар је чланицама Савета безбедности скренуо пажњу на тешке околности у којима живе Срби на Косову и Метохији, и истакао да су они у овом тренутку најугроженија заједница у Европи.
Јеремић је указао на читав низ нерешених питања, као што су повраћај узурпиране приватне својине Срба, слаб повратак интерно расељених и угрожавање безбедности Срба и припадника цивилне мисије.
Он је подсетио на то да је генерални секретар УН у јуну објавио извештај којим је обавестио Савет безбедности о намери да отпочне реконфигурацију међународног цивилног присуства на Космету, и то без сагласности Републике Србије и без подршке Савета безбедности.
Игнорисање воље Србије и нарушавање међународним правом прописаних прерогатива Савета безбедности отворили су кризу легитимитета, навео је Јеремић и додао да је наша земља, као и у случају једнострано проглашене независности своје јужне покрајине, одговорила на мирољубив начин – обративши се Савету безбедности УН са ставом да је за успех реконфигурације од пресудне важности да Србија буде у потпуности укључена у тај процес.
Министар је истакао да је порука да се глас Србије мора уважити била јасна, и подсетио на то да је после вишемесечних преговора са УН о шест тачака од заједничког интереса постигнут договор.
Одредбе тог договора изнете су у извештају који је пред нама. Наш дијалог ће бити настављен, а Србија ће и даље бити конструктивна, држећи се чврсто свог принципијелног става о Косову и Метохији који се заснива на поштовању Устава Србије и Резолуције 1244, закључио је Јеремић.