У Извештају се наводи се да је Србија значајно напредовала у правцу регионалних и европских интеграција и да је постигнут и напредак у преговорима са Светском трговинском организацијом, чији би члан могла да постане у 2009. години.

Европска банка за обнову и развој је оценила и да, иако Србија има висок економски раст, проблеме представљају висок ниво инфлације и дефицита текућег биланса плаћања.

С обзиром на то да је монетарна политика у Србији рестриктивна, неопходно је да фискална политика осигура да се јавна потрошња задржи под контролом, наводи се у том документу и додаје да ће висока стопа привредног раста у Србији вероватно бити смањена, краткорочно гледано, због утицаја светске финансијске кризе.

Привредни раст Србије биће смањен за 0,5 процената на седам одсто у овој години, а у 2009. године биће смањен на три процента, при чему ће на три одсто бити смањена и просечна стопа раста у земљама у транзицији у 2009. години.

Висок степен раста у Србији последњих година осликава велики потенцијал земље, али и да је кратко успоравање неизбежно, при чему би приоритети у плановима развоја требало да буду пре свега завршетак приватизације, побољшање квалитета инфраструктуре и одржавање макроекономске стабилности.

У Извештају се истиче да ће, уколико се задржи политичка стабилност, Србија вероватно постати веома занимљива страним инвеститорима не само због очекиваних приватизација великих компанија и инфраструктурних пројеката већ и због предности географског положаја.

Нарочито је повољан положај града Београда, који је повезан са другим деловима региона, наглашава се у Извештају ЕБРД-а и додаје да кључни ризик за стабилност представља питање Косова и Метохије, али да се очекује да Влада Србије неће дозволити да то питање блокира економски напредак и структурне реформе.

Приватизација великих компанија у Србији споро напредује, оцењује се у Извештају и додаје да је од великог значаја да сви тендери и продаје буду транспарентни како би се привукле неопходне висококвалитетне инвестиције.

Србији је неопходна и изградња инфраструктуре и предстоје јој суштинске реформе у енергетици, саобраћају и телекомуникацијама, а новоустановљени Национални савет за инфраструктуру требало би да одреди приоритете дугорочних реформи, као што су ефикасна и независна регулатива и учешће приватног сектора.

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ и укидање забране извоза житарица допринело је да Србија поправи оцену у области трговине и спољнотрговинске размене са три плус на четири минус.

Снажан раст финансијског посредовања и ширење финансијских услуга у побољшаном законском оквиру допринели су да се оцена за банкарске реформе и либерализацију каматних стопа повећа са три минус на три, наводи се у Извештају ЕБРД-а и додаје да је Србија поправила и оцену за инфраструктурне реформе са прошлогодишњих два на два плус.