Фото: Танјуг

Чиплић је на округлом столу посвећеном анализи проблема са којима се суочавају "правно невидљива лица", као и предлозима за њихово решавање на модерним законским темељима, истакао да Србија има амбицију да буде лидер у региону у промовисању људских и мањинских права.

Он је најавио да ће оне особе које су биле "правно невидљиве" врло брзо и ефикасно почети да уживају сва права која им држава гарантује.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад нагласио је да ће ова организација и УНХЦР помоћи Влади Србије у имплементацији закона, и указао на то да поред интерно расељених постоји одређени број грађана који немају лична документа и чија су људска права на тај начин угрожена.

Шеф представништва УНХЦР-а у Србији Ленарт Коцалајнен подсетио је на то да ова организација од 2004. године апелује да се реши проблем "правно невидљивих лица" и прецизирао да једна четвртина Рома избеглих са Косова и Метохије не поседује лична документа.

Он је као вид решавања овог проблема навео дигитализацију архиве у матичним уредима, чиме би се поспешила и убрзала додела личних докумената, при чему је дигитализација у организацији УНХЦР-а завршена у Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, док је у току у Врању, Нишу и Лесковцу.

Представник Центра за унапређивање правних студија Саша Гајин рекао је да у Србији постоји неколико десетина хиљада грађана који немају лична документа, и упозорио на то да ће тај број сигурно бити повећан када се врате наши држављани из иностранства по уговору о реадмисији.

Округли сто организовали су Министарство за људска и мањинска права, Мисија ОЕБС-а у Србији, представништво УНХЦР-а у Србији и невладина организација Центар за унапређивање правних студија (ЦУПС).