Јањић је на конференцији "Развој социјалног становања у Србији и рањиве друштвене групе" навео да се овај документ налази у скупштинској процедури и да би након његовог усвајања требало да буду усвојени национална стратегија социјалног становања и подзаконска акта која су предвиђена законом.

Он је објаснио да ће подзаконским актима бити одређени критеријуми за доделу станова најрањивијим групама грађана, који из објективних разлога не могу да дођу до стана по тржишним критеријумима.

Према његовим речима, законом је предвиђено да се станови издају у закуп социјално угроженим категоријама становништва, али да не могу бити откупљени.

Закон о социјалном становању такође предвиђа оснивање републичке стамбене агенције и мреже непрофитних организација, односно општинских стамбених агенција, које би оснивале локалне самоуправе, прецизирао је помоћник министра.

Јањић је објаснио да је цео систем замишљен тако да републичка стамбена агенција прибавља средства од кредита и из буџета, при чему постоји могућност да се по повољним условима обезбеде кредитна средства и од Банке за развој Савета Европе.

Помоћник комесара за избеглице Републике Србије Данијела Поповић-Роко указала је на то да је потребно да систем социјалног становања у нашој земљи посебну пажњу посвети избеглицама, уз напомену да би овој категорији становништва требало дозволити откуп социјалних станова.

Она је подсетила на то да је Србија земља са највећим бројем избеглица и расељених лица у Европи, при чему је више од 200.000 избеглица у Србији добило држављанство, али је мало њих решило стамбено питање.

Нешто мање од 100.000 особа и даље се налази у избегличком статусу. Многи, нажалост, живе у подстанарском статусу, а само је нешто мање од 20 одсто избеглица дошло до стана или куће у свом власништву, навела је Поповић-Роко.

Представник Министарства за Косово и Метохију Игор Поповић оценио је да би национална стратегија социјалног становања требало да обухвати и расељена лица, будући да у Србији постоји приближно 240.000 интерно расељених лица, док на Космету постоји 22.000 такозваних интерно-интерно расељених лица.

То је група социјално угрожених лица која је остала у јужној српској покрајини, али не живи у својим пребивалиштима. Такође, постоји група потенцијалних повратника који намеравају да се врате на Космет, као и социјално угрожена лица која живе у својим домовима у покрајини, навео је Поповић.

Према његовим речима, у претходних пет година Кооординациони центар, а потом и Министарство за Косово и Метохију као правни следбеник тог тела, радило је на пројектима који се поклапају са циљевима националне стратегије за социјално становање.

Поповић је истакао да је у току изградња 70 јединица колективног становања у Новом Бадовцу крај Приштине и 18 јединица колективног становања у местима Кормињане и Косовска Каменица.

Државни секретар Министарства рада и социјалне политике Љиљана Лучић навела је да се без развоја социјалног становања за најугроженије не може спречити друштвена маргинализација и сиромаштво тих људи.

Лучић је навела да Министарство пројектом "40 станова за становање уз подршку особама за сметњама у развоју", чије је спровођење при крају, реализује један од циљева Стратегије развоја социјалне заштите.

Организатори конференције "Развој социјалног становања у Србији и рањиве друштвене групе" су Урбанистички завод Београда, Палго центар и Група 484.