Ђелић је у разговору за бечки економски дневник "Виртшафтблат" истакао да нашој земљи у суштини није потребан кредит Међународног монетарног фонда, али да тај новац служи за доказивање стабилности.

Имамо много амортизера у систему и наше девизне резерве превазилазе штедне улоге 2,5 пута. Србија нема економске проблеме Украјине или Мађарске, али тежи томе да у 2009. години оствари буџетски дефицит од 1,5 одсто, да раст бруто националног производа буде 3,5 одсто, а инфлација осам одсто, навео је он.

Становништво је схватило да куповна моћ не може да расте као до сада и да су стабилност и инвестиције у инфраструктуру важније, нагласио је потпредседник Владе и указао на то да инфлација до краја ове године треба да буде једноцифрена.

Истовремено, он је најавио да ће приватизације фирми бити настављене и поред економске кризе, и објаснио да ће јавни инфраструктурни пројекти, у чију ће реализацију бити уложено више од 2,9 милијарди евра, бити исфинансирани и настављени по плану.

Србија има јако добру инвестициону климу, даје многе пореске олакшице, а политичка стабилност је ове године достигла нове димензије, пренео је Ђелић и подвукао да је следећи циљ Србије јасно чланство у ЕУ.

Он је оценио да је у економском погледу Србија практично већ данас чланица Европске уније, и прецизирао да је 80 одсто банака, 75 одсто инвестиција и 55 одсто трговине под печатом Уније.