Председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић истакао је на конференцији за новинаре да је пројекат започет у септембру прошле године и да ће трајати две године, са циљем увођења реда и ефикасног усмеравања политике високог образовања у Србији.

Члан Националног савета академик Антоније Ђорђевић подсетио је на то да је Савет пре седам дана усвојио документ који садржи три степена високог образовања – основне студије, дипломске и специјалистичке студије и мастер докторске студије.

За сваки од ова три степена јасно су дефинисани предуслови школовања и доступност следећег нивоа образовања, а урађена је и систематизација постојећег високообразованог система, тако да одговара болоњском циклусу и европским стандардима високог образовања, објаснио је Ђорђевић.

Државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић указао је на то да се траже решења за стављање мастер и докторских студија у законски оквир, као и одговор на питање како формулисати политику оснивања високошколских установа у Србији, а да она буде довољно јасна и друштвено корисна.

Он је нагласио да је циљ сарадње Министарства просвете и Националног савета за високо образовање мобилисање свих фактора од којих реформа високог образовања зависи.

Представник Савета Европе у Србији Силвија Пановић-Ђурић истакла је да је за функционисање новог система образовања неопходно изменити поједине законске оквире који не одговарају новом систему, а све у циљу боље имплементације болоњског циклуса у Србији.

Према њеним речима, Европска унија финансира 90 одсто пројекта "Унапређење система високог образовања", који је осмишљен тако да у потпуности буде у духу Лисабонске конференције о ратификовању диплома високошколских установа.

Експерт Савета Европе Стивен Ален подсетио је на то да се Болоњски циклус високог образовања примењује у 46 земаља, у којима је економска и друштвена ситуација различита.