Букумирић-Катић је на јавној расправи о нацрту овог закона истакла да се тим документом уређује спречавање и забрана злостављања на раду, поступак заштите од злостављања код послодаваца и поступак судске заштите.

Она је указала на то да се нацрт закона односи на све послодавце и да је његов циљ да се створи атмосфера превентивног деловања да не дође до мобинга.

Букумирић-Катић, која је и члан радне групе за израду закона, рекла је да се заштита остварује код послодавца у поступку медијације и поступку за утврђивање одговорности за непоштовање радне дисциплине.

Ако ту заштита буде неуспешна, онда се иде на надлежни суд у парничном поступку који има карактер радног спора, навела је она и додала да постоје три стране у спору.

Према њеним речима, стране у спору су послодавац, односно његов представник, запослени који је жртва злостављања и радник који врши злостављање.

Прва и кључна тачка и циљ овог закона је да што мање случајева дође пред суд и да се што више случајева реши у поступку медијације, истакла је Букумирић-Катић и додала да је по њеном мишљењу питање медијатора кључно за то како ће закон бити спровођен.

Она је навела да мобинг према дефиницији представља психолошку тортуру, односно терор, али да свака појава која се односи на психолошко малтретирање не представља мобинг.

Мобинг је понашање на радном месту када једна особа или група особа психички злоставља и понижава другу особу са циљем угрожавања њеног угледа, части, људског достојанства и интегритета све до елиминације са радног места, објаснила је Букумирић-Катић и додала да је карактеристика мобинга да се такво понашање понавља у току дужег времена.

Према њеним речима, у нацрту закона се не наводи временски период у коме то понашање траје, али је важно да се оно понавља.

Такође, она је истакла да је у земљама у транзицији злостављање на раду изузетно видљиво, а да у Србији постоји више типова мобинга и напоменула да је мобинг код нас нарочито присутан у новоприватизованим предузећима и друштвеним предузећима којима предстоји приватизација, али и да је врло препознатљив и политички мобинг.

Букумирић-Катић је указала на то да поједини послодавци не схватају материјалну штету коју им наноси мобинг и навела да случај мобинга у Немачкој послодавца на годишњем нивоу може коштати од 25.000 до 75.000 евра.

Потпредседник Савеза самосталног синдиката Србије Влада Андрић рекао је да је Србија међу земљама у којима је страх од отказа или губитка посла најизраженији, и оценио да се мобинг може зауставити доношењем закона о мобингу.

У данашњој јавној расправи учествовали су представници самосталних синдиката Србије, чланови радне групе за припрему овог закона, представници Министарства рада и социјалне политике, Уније послодаваца Србије и УГС Независност.