Милосављевић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом обележавања Светског дана борбе против ове болести, објаснио да су пушење и аерозагађење основни узроци њеног настанка, као и да велики проценат људи не зна да је оболео од ХОБП-а.

Представник Института за плућне болести Миодраг Вукчевић навео је да ХОБП није довољно дијагностификован у раној фази и упозорио на то да је реч о незгодној болести, која се споро испољава.

Према његовим речима, у Србији нема прецизних података о броју оболелих од ХОБП-а, али су нека истраживања спроведена у Београду и Крагујевцу показала да је 19 одсто одраслих оболело.

Представник Института за плућне болести Марија Митић-Миликић истакла је да подаци Светске здравствене организације показују да је европски и светски просек девет одсто оболелих од ХОБП-а у укупној популацији.

Она је објаснила да на настанак ове болести у мањој мери утиче и генетски фактор, као и да се ХОБП лековима може успорити и спречити испољавање његових најтежих облика.

Према њеним речима, за успостављање дијагнозе амбулантно се ради једноставан, брз и безболан дисајни тест који се зове спирометрија, а симптоми укључују кашаљ, искашљавање гноја или слузи и осећај недостатка ваздуха.

Министарство здравља оформило је Републичку стручну комисију за превенцију и контролу хроничних незаразних болести, која је израдила Нацрт стратегије за њихову превенцију и контролу.

Светски дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа ове године се обележава под слоганом "Ако сте без даха, нисте и без помоћи", при чему ова тема треба да укаже на чињеницу да је ефикасно лечење болесника са ХОБП могуће, иако се дуго веровало да нема много терапијских могућности у овој болести.

Светска здравствена организација и Глобална иницијатива за хроничну опструктивну болест плућа обележавају дан борбе против ове болести од 2002. године како би јавности скренули пажњу на то да је ово четврти водећи узрок умирања у свету.