Реч је о грађанима Републике Србије чији правни субјективитет није признат уписом у матичне књиге рођених и који су због тога лишени основних људских права и слобода, при чему је реч углавном о интерно расељеним лицима, али и осталим лицима која у дужем временском периоду живе на територији Србије са нерешеним основним питањима свог правног статуса.

Један од аутора модела закона о признању правног субјективитета Саша Гајин истакао је том приликом да се број лица без правног субјективитета не може утврдити јер они нису нигде регистровани, али сматра се да их у Србији има више хиљада.

Он је указао на то да без решења правног субјективитета, као основног уставног права, нема остваривања ни других зајамчених права – права гласа, права на здравствено и социјално осигурање, права на образовање и на друга културна права.

Представник невладине организације "Праксис" Иванка Костић објаснила је да су "правно невидљива лица" заправо непостојећа јер нису уписана у књигу рођених, и додала да ова невладина организација пружа правну помоћ тим лицима како би остварили накнадни упис.

Према њеним речима, неуписана лица сада могу да покрену управни поступак за упис уколико имају доказ о идентитету, а ако га немају, то морају да доказују у судском спору преко утврђивања очинства или материнства.

Она је навела да је сврха новог закона о признању правног субјективитета да процедуру уписа учини једноставнијом и могућом, и напоменула да су проблеми са којима се суочавају "правно невидљива лица" најизраженији међу припадницима ромске националности и код оних лица која потичу са Косова и Метохије.

Представници Мисије ОЕБС-а у Србији су оценили да је број "правно невидљивих лица" ирелевантан за доношење закона јер је довољно да постоји и једно лице без правног субјективитета да би закон и његово усвајање били оправдани.