Фото: Танјуг

Цветковић је у интервјуу за агенцију Танјуг објаснио да то свакако неће бити криза која је била деведесетих година прошлог века у Србији, већ ће то бити привремено успоравање раста привреде.

Он је навео да ће буџет за наредну годину бити стабилизационо-развојни јер Влада не жели да се одрекне развојне стратегије, а истовремено је проценила да наша земља није у таквој ситуацији да то не може и да реализује.

Штедња је ипак неопходна на свим нивоима, нагласио је председник Владе и прецизирао да је, кад је реч о буџету, штедња планирана тамо где су највећи издаци и где би уштеде могле суштински да допринесу смањењу расхода, као и у делу трошкова који немају макроекономски утицај, али би могли да послуже као "модел за угледање".

Реч је, на пример, о смањењу трошкова репрезентације, чиме дајемо сигнал другима да треба штедети, указао је Цветковић и подсетио на то да је Влада донела Закључак о мерилима за одређивање највишег износа накнада за рад председника и чланова органа управљања и надзора јавних предузећа, јавних агенција и других облика организовања чији је оснивач Република.

То нису велике уштеде ако посматрамо издатак у буџету, али тиме Влада даје сигнал да је штедња неопходна, објаснио је он и напоменуо да ће Влада ускоро ограничити плате директора и заменика директора у јавним предузећима, а потом ће уследити смањење трошкова репрезентације и рестрикције у коришћењу службених аутомобила.

Када је реч о пензијама, председник Владе је такође најавио да ће наредне године бити испоштована уредба о њиховом ванредном повећању од 10 одсто, што са редовним повећањем чини укупно 15 одсто.

Према његовим речима, зараде буџетских корисника повећаваће се у складу са растом трошкова живота, тако да ће плате моћи да буду у маси повећане највише осам одсто, колики је планирани раст кумулативне инфлације за 2009. годину.

Истовремено, Цветковић је истакао да ће као и сваке године Влада потписати четири протокола са репрезентативним синдикатима о повећању зарада у здравству, култури, државној управи и образовању, у којима ће прецизније бити дефинисано повећање плата.

Он је оценио да би требало преиспитати због чега се најављују отпуштања радника у Србији – да ли је то због страха од ефеката глобалне економске кризе или зато што послодавци немају економског интереса да задрже раднике.

Треба видети да ли имају право на то или не, односно у чему је њихов економски интерес да отпусте раднике ако могу на њима да зараде, упитао је Цветковић и подсетио на економску логику која каже да ако радник остварује профит послодавцу, онда нема потребе за његовим отпуштањем.

Приликом решавања статуса радника у предузећу, како је нагласио, мора се поштовати закон и инсистираће се на томе да се кроз инспекцијски надзор испитају све околности које су довеле до тога.

Премијер је напоменуо да је са синдикатом "Независност" и "Самосталним синдикатом Србије" одржао састанак у петак, 14. новембра, и да су му на том састанку представници ових репрезентативних синдиката указали на предузећа где су отпуштања већ реализована или се најављују, као и да је уочено да је једним делом реч о предузећима која су и до сада тешко пословала.

Говорећи о субвенцијама и осталим трошковима, он је нагласио да ће Влада настојати да се мерама штедње обухвате сва субвенционисана јавна предузећа, и као пример навео руднике угља "Ресавица" и ЈП "Железнице Србије", чије су месечне субвенције из буџета једнаке суми укупних зарада запослених, што се дешава већ дуги низ година.

Према његовим речима, таква јавна предузећа морају што пре да се реформишу и да почну сама да зарађују.

Цветковић је такође рекао да не би желео да се ствара конфузија у јавности о томе да је Србија ушла у аранжман са ММФ-ом зато што су нам била потребна та средства.

Влада Србије је сматрала да је присуство ММФ-а неопходно због његове перцепције светске економске кризе, али и потеза које Влада чини када су у питању мере за сузбијање утицаја кризе на српску економију, објаснио је председник Владе.

Није ММФ тај који нама поставља услове, него смо ми, имајући у виду финансијску кризу, дужни да имамо одговарајућу реакцију на ту кризу, а тај одговор се састоји у читавом низу мера које предузимамо, између којих су и сублимирање уштеде у буџету, навео је он и додао да је буџетски оквир резултат заједничког рада Владе и ММФ-а, чија је улога била саветодавна.

Наша идеја је да посматрамо развој ситуације у вези са глобалном кризом и да у зависности од тога предузимамо одређене мере. Због тога нам је ММФ веома важан да нам каже да је добро то што радимо, да каже "ми стојимо иза тога и ми то подржавамо", навео је Цветковић.

Он је прецизирао да се уговорени аранжман са Међународним монетарним фондом од 520 милиона долара може користити само за покриће девизних резерви, при чему се та средства не могу користити за исплату плата, пензија или изградњу инфраструктуре.

ММФ као свој стриктни задатак има да помаже резервама једне државе. Тако да ће се та средства ако буду повучена, мада ја лично мислим да неће, користити за јачање девизних средстава земље, објаснио је премијер и додао да је то значајно код поремећаја курса и високих дефицита текућих плаћања.

Тај аранжман је у основи сличан ономе што се код нас зове оквирни кредит. Имате на располагању одређена средства која можете, а не морате да повучете, закључио је Цветковић.