Милосављевић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом новина у праћењу показатеља здравственог стања младих, рекао да је пројектом предвиђено праћење препознатих приоритетних здравствених проблема са којима се млади сусрећу, као што су болести зависности, поремећаји репродуктивног здравља, сексуално преносиве инфекције, депресија и насиље.

Према његовим речима, водећи узрок смрти међу младима узраста од 10 до 26 година су саобраћајне несреће и други облици насилне смрти.

Менаџер пројекта "Унапређење здравља младих на Балкану" Кетрин Мортон објаснила је да је пројекат резултат сарадње Министарства здравља, Института за јавно здравље и Канадске агенције за међународни развој, и додала да за циљ има креирање здравствене политике прилагођене потребама специфичних група.

Директор Института за јавно здравље Србије Тања Кнежевић указала је на то да ће подаци о осам индикатора омогућити адекватно планирање и процену успешности примене програма спровођених у оквиру Националне стратегије за здравље младих и Статегије за младе.

Она је навела да индикатора здравственог стања младих има много више, али да је за потребе праћења и изградње елекронске базе података било неопходно издвојити неке основне, чиме се ствара могућност укључивања података добијених и из других пројеката.

У оквиру пројекта планиране су серије едукација запослених у домовима здравља, креирање наставних планова за студенте медицине, али и укључивање организација младих у креирање нове примарне здравствене заштите.

Према подацима Министарства здравља из 2002. године, у Србији има 1.447.000 младих узраста од 10 до 24 године, што чини 19,3 одсто становништва, а како је код те популације мања присутност хроничних обољења, потребно је обратити пажњу на ризично понашање ове популације.