Фото: Танјуг

Ђелић је на конференцији за новинаре, одржаној тим поводом у Институту за физику, истакао да је управо обавештен о томе да је Србија примљена у PRACE и да је поред Пољске постала друга земља источне Европе која је постала чланица те асоцијације, која има 14 чланица.

Он је нагласио да је ово велики дан за српску науку и свет рачунара, који представља снажну поруку нашим стручњацима за софтвер да Србија озбиљно намерава да се прикључи револуцији суперкомпјутинга 21. века, што ће допринети развоју наше рачунарске инфраструктуре.

Потпредседник Владе је изразио захвалност Шпанији која је током свог председавања помогла Србији да се прикључи Европском партнерству за суперкомпјутинг, и напоменуо да се центар PRACE налази у Барселони и да је у току пројекат у вези са Медитераном.

Према његовим речима, Србија ће се у наредних седам година бавити капиталним пројектом ''Плави Дунав'', за који ће из буџета бити опредељено три милиона евра, док ће остатак бити обезбеђен из европских средстава.

Ђелић је истовремено оценио да ће умрежавање у области суперрачунара омогућити Европи да остане конкурентна и парира великим инвестицијама САД, Кине и Индије, будући да суперкомјутинг омогућава разне симулације.

Он је изразио очекивање да ће у домену климатских промена чланство у PRACE омогућити да Србија потврди свој капацитет да постане регионални центар за климатске промене, као што је предвиђено на прошлогодишњој конференцији ''Европа за животну средину''.

Према његовим речима, више од половине суперрачунара бави се привредом, тако да ће Институт за физику моћи не само да ради на државним и европским пројектима већ ће бити у прилици да склапа уговоре са великим компанијама, као што су ''Ербас'', ''ИБМ'' и ''Мајкрософт'', док ће наши најталентованији научници имати шансу да остану у земљи.

Потпредседник Владе такође је поручио да глобална економска криза неће утицати на развој науке у Србији и потврдио да ће пројекат изградње станова за наше младе научнике бити настављен упркос ''тешким буџетским временима".

Ђелић је напоменуо да је обавио консултације са министром животне средине и просторног планирања Оливером Дулићем, и изразио очекивање да ће овај пројекат бити одржан и убрзан и да се неће одустати од ламеле на Новом Београду, где треба да се изгради седам зграда.

Он је навео да је у последњих неколико година изграђено више зграда у Београду, Новом Саду и Нишу, и додао да станови треба да омогуће нашим научницима да имају сасвим коректне услове живота.

Истовремено, потпредседник Владе је подсетио на то да су младим научницима у мају ове године додељена 134 стана у недавно завршеној згради у Блоку 32 на Новом Београду, која је друга од њих седам чија је изградња планирана како би им било омогућено решавање стамбеног питања.

Према његовим речима, пројектом, у чију су реализацију укључени Универзитет у Београду, Министарство науке и Влада Србије, предвиђено је да зграде буду изграђене у оквиру Универзитетског насеља смештеног између Улице омладинских бригада, Булевара Зорана Ђинђића и Булевара уметности.

Амбасадор Шпаније у Србији Ињиг де Паласија Еспања рекао је да је ово веома важан дан за Србију и да ће њена интеграција у Европско партнерство за суперкомпјутинг помоћи нашој земљи на путу ка ЕУ и њеној бољој будућности.

Он је прецизирао да у Центру за суперкомпјутинг у Барселони вредно ради 17 истраживача из Србије, који су најбољи доказ људског потенцијала који може да се пронађе у нашој земљи.

Директор Института за физику Драган Поповић објаснио је да ће национална суперрачунарска иницијатива бити примењена у области инфраструктуре, развоју информационих технологија, људских ресурса, враћању младих научника из иностранства, индустрији, симулацији и другим областима.