Фото: Танјуг

Маловић је, образлажући предлоге закона о подручјима судова и јавних тужилаштава, о уређењу судова и о изменама и допунама Закона о прекршајима, објаснила да решење Предлога закона о уређењу судова предвиђа да ће највиши суд у Србији бити Врховни касациони суд, који ће одлучивати по правним лековима.

Она је указала на то да ће у Републици судови бити подељени на судове опште и посебне надлежности, при чему таква подела представља нормативни оквир за њихово најрационалније и најефикасније уређење и поделу надлежности.

Према њеним речима, биће формирана четири апелациона суда која ће одлучивати по жалбама на одлуке виших и основних судова, а седишта тих судова биће у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.

Такође, Маловић је навела да закони као нове специјализоване судове предвиђају Управни суд за одлучивање у управним споровима и прекршајне и више прекршајне судове за одлучивање у прекршајном поступку.

Органи за прекршаје, којих у Србији има 173, према предложеном решењу биће формирани у прекршајне судове којих ће бити 45, док ће 138 општинских судова бити реорганизовано у 34 основна суда, прецизирала је она.

Према њеним речима, у складу са Законом о уређењу судова у свим општинама у којима су постојали општински судови образоване су судске јединице у којима ће се обављати суђења и сви други судски послови.

Она је објаснила да ће на тај начин грађанима бити у потпуности омогућен приступ суду, док ће предложена мрежа омогућити објективнији рад суда и уједначавање судске праксе.

Парламент ће по хитном поступку разматрати седам закона које је упутила Влада, а којима се предвиђа реформа правосудног система и увођење нових стандарда за избор судија и тужилаца.

То су предлози закона о судијама, о Високом савету правосуђа, о јавном тужилаштву, као и Државном већу тужилаца.

Пред посланицима ће се наћи и Предлог закона о подручјима судова и јавних тужилаштава, Предлог закона о изменама и допунама Закона о прекршајима и Предлог закона о уређењу судова.

Предлогом закона о судијама предвиђа се њихов општи избор, при чему избор судија више неће бити у надлежности парламента већ ће то радити Високи савет судства.

Предлогом закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава успоставља се нова мрежа судова, уз знатно смањење њиховог броја. Тим прописом предвиђа се смањење броја основних и прекршајних судова у Србији, а 120 општинских судова биће реорганизовано у 34 основна суда која ће имати своје јединице.

Органи за прекршаје биће реорганизовани у судове за прекршаје којих ће бити 44, а у местима у којима ће бити укинути органи за прекршаје биће формирана одељења прекршајних судова.

У наставку седнице посланици треба да размотре неколико предлога закона којима се уводе мере Владе Србије за сузбијање финансијске кризе, а то су Предлог закона о изменама и допунама Закона о осигурању депозита, Предлог закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за осигурање, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава осигурања.

Такође, по хитном поступку парламент треба да до краја наредне године продужи важење старим пасошима.

На дневном реду су и Предлог закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима и предлози закона о јавним набавкама и о удружењима.