Шкундрић је у изјави за агенцију Бета навео да је потребно неколико година за завршетак складишта "Банатски двор", које би тада имало капацитет од 300 до 800 милиона кубних метара гаса и пропусну моћ од приближно пет милиона кубних метара дневно.

Око завршетка овог складишта прави се и део аранжмана са Русима, о којем се тренутно преговара, рекао је министар и додао да је план да се капацитет складишта повећа на милијарду кубних метара природног гаса, при чему ће појединости бити прецизиране у уговору са руском страном.

Он је нагласио да у Србији постоји неколико потенцијалних локација за нова гасна складишта која се подижу на бившим извориштима нафте и гаса.

Србија тренутно није у финансијској прилици нити, с обзиром на тренутну потрошњу, има потребе за већим складиштем од овог у Банатском Двору, али имали бисмо велике користи када бисмо направили макар још једно јер бисмо онда могли да постанемо и регионални трговац природним гасом у време највеће потрошње, објаснио је Шкундрић.

Министар је навео пример Словачке, која је мања од Србије, а има подземна складишта гаса од осам милијарди кубних метара.

Према његовим речима, гас је одличан енергент и изванредна сировина за потребе хемијске индустрије, између осталог, и Петрохемије у Панчеву.

Он је најавио да ће, ако ово панчевачко предузеће не буде интересантно руској страни да буде део уговора о куповини 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије, бригу о њему преузети држава јер је оно, због своје извозне оријентације, потенцијално врло добар производни систем.

Србија би, уосталом, целу економију требало да заснива на извозно оријентисаним предузећима и привреди, указао је Шкундрић.