Београд, 6. новембар 2008. године – Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић изјавио је данас да ће питање статуса запослених у локалној самоуправи бити решено новим законом, који би требало да буде усвојен у току наредне године.
Марковић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" истакао да би број запослених у локалној самоуправи у року од четири године од ступања на снагу новог закона требало да буде смањен са 22.000 на 12.000.
Он је нагласио да се то показало као неопходна мера јер је пракса указала на то да свака промена власти доводи до повећања броја запослених у локалној самоуправи.
Према његовим речима, веома је важно законом ограничити број запослених у локалној самоуправи који би одговарао неким стандардима, а то је отприлике један до један и по одсто у односу на број становника општине.
Министар је објаснио да ће ту бити и природног одлива јер ће неко од тих 22.000 запослених свакако отићи у пензију, док ће други отићи путем социјалног програма, и напоменуо да постоје општинске управе које су феномени, као што је Лесковац са 700 запослених и Шабац са 150 запослених, иако су градови приближно истих карактеристика.
Говорећи о критеријумима за останак људи на послу, Марковић је рекао да то неће радити Република, већ локалне самоуправе, чија ће обавеза бити да то сведу у правне оквире јер једноставно неће бити новца да плаћају све те људе.
Основни критеријуми биће рађени у сарадњи са Министарством рада и социјалне политике, али циљ је да људи добровољно оду, а ако то не буде добровољно, онда ће општине морати преко измена аката о систематизацији радних места да смањују број запослених, прецизирао је министар.
Када је реч о запосленима у државној управи, он је навео да их је нешто више од 27.000 без БИА, Министарства унутрашњих послова, Војске Србије и Управе за извршење заводских санкција, при чему помоћници министара не спадају у ту групу јер су они државни службеници на положају.
Посебни саветници су, како је рекао, по Закону о државној управи, особе које може да ангажује министар по уговору који се закључује између министра и те особе. Они спадају у кабинет и не улазе у систем државних службеника и намештеника.
Такође, Марковић је објаснио да је по закону могуће да министарство има од једног до три саветника у зависности од величине министарства, а уколико је неко и потпредседник Владе и министар, онда се на захтев тог министарства укида један од та два кабинета.
Он је указао и на проблем државне управе која је неконкурентна с платама у приватном сектору, па долази до одлива стручних кадрова, и додао да је идеја да у наредне две године више плате стагнирају како би се повећале ниже.
Говорећи о новом закону о локалним изборима, министар је образложио да је суштина у систему који се ослања на елементе и већинског и пропорционалног система – већинског у оним квалитетима које он даје приликом избора и односа бирача и изабраног лица.
Кандидати се, дакле, на изборима појављују именом и презименом и гласа се као на већинским изборима. Према томе, странке ће добро да размисле ког кандидата ће да понуде јер ће људи знати за кога гласају. Али са друге стране, кад се скупе ти гласови са свих изборних места, расподела ће се обављати по формули за пропорционални изборни систем, истакао је Марковић.
Према његовим речима, у тој ситуацији не може да се догоди да човек који је добио највише гласова од свих кандидата једне партије не уђе у парламент као њен представник, односно да странка његово место дâ неком другом.
Странка је, како је истакао, дужна да мандате дâ онима који су добили највеће поверење грађана. То и јесте циљ да се смањи власт партија над гласовима бирача јер ми као гласачи у тренутном систему дајемо глас партији, а немамо елементарну идеју ко се налази иза имена странке и њеног лидера.
На питање новинара да ли ће се странке суочити са ризиком да ће у парламенту имати људе који можда неће бити спремни да увек следе политику странке, јер ће рећи да су они на своје име добили те гласове и да не могу да раде нешто за шта мисле да није у интересу оних који су их бирали, он је рекао да у Србији и даље постоји уставна одредба да се мандат може ставити на располагање странци.
Реч је о бланко оставкама, односно уговору који би морао да се закључи између странке и посланика или одборника, навео је министар и објаснио да ће у случају да одборник или посланик гласа супротно одлуци странке, а има потписан уговор који је предвиђен Уставом Србије, странка моћи да га замени.
Истовремено, Марковић је најавио да ће нови закон о политичким странкама, чија би једна од последица требало да буде и смањење броја странака, до краја године ући у процедуру, а затим ће уследити веома кратак рок од шест месеци за пререгистрацију странака.
Према његовим речима, за регистрацију странке биће потребно 5.000 оверених потписа, а ако у два изборна циклуса странка не успе да уђе у парламент, републички или покрајински, иде се на пререгистрацију, док ће за странке националних мањина бити потребно 500 оверених потписа.