Лакићевић-Стојачић је на представљању Нацрта закона о спречавању злостављања на раду, које је одржано на Правном факултету у Нишу, подсетила на то да је дискриминација на послу регулисана нашим кривичним и грађанским законодавством, на основу којег су донете многе пресуде.

У нацрту овог закона скреће се пажња на значај те области, она се прецизно дефинише и добија свој примењиви правни израз, рекла је она и додала да је уместо речи мобинг – „психичко малтретирање на радном месту“, изабрана наша реч „злостављање“, која је раније често била у употреби.

Према њеним речима, више од 60 одсто становника у Србији наводи да највише страхује од губитка посла, чак и више него од губитка здравља, што је било озбиљно упозорење на то да се људима у периоду транзиције, који траје дуго, мора олакшати ситуација и пружити институционална заштита.

Професор Правног факултета у Нишу Александар Петровић указао је на то да само осам европских држава има закон о забрани злостављања на послу, и навео да је у развијеним земљама мобер најчешће психопатска личност, док се мобинг у Србији јавља углавном из економских или политичких разлога.

Петровић, који је учествовао у изради нацрта овог закона, истакао је његов превентивни карактер, и додао да тај документ предвиђа да поступак за злостављање има карактер радног спора, да буде хитан и да доказивање да злостављања није било иде на терет послодавца.

Јавна расправа о Нацрту закона о спречавању злостављања на раду трајаће до половине овог месеца.