Љајић је на јавној дебати "Побољшање услова живота избеглица и интерно расељених лица у Србији", у организацији Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије, рекао да за локалну интеграцију одговорност сносе Влада и све државне институције, при чему се повратак избеглица својим кућама не може решити без међународне заједнице.

Према његовим речима, чињеница да се 13 година после завршетка рата говори о том проблему сигуран је показатељ да смо сви били неуспешни, па и међународна заједница.

Србија је прва у Европи, а 13. у свету по броју избеглих и расељених, упозорио је министар и додао да ипак има мало помака у решавању тог проблема, будући да је у нашој земљи некад постојало 700 колективних центара за смештај избеглих и расељених, док их сада има 75.

Истовремено, он је упутио критике на рачун Хрватске због начина на који се односи према повратку избеглих и расељених и указао на то да постоји 9.000 жалби на решења о обнови кућа повратника.

Представник Високог комесаријата за избеглице УН (УНХЦР) Ленарт Коцалајнен најавио је том приликом да ће у децембру у Женеви затражити примену Сарајевске декларације.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад оценио је да је Србија у последњих седам година урадила много на побољшању положаја избеглих и расељених лица, којих има више од пола милиона.

Председник Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије Мехо Омеровић упутио је позив избеглима и расељенима да предузимањем мера преко својих удружења буду још активнији у побољшању свог положаја.

Он је навео податак да у Србији постоји 200.000 интерно расељених са Космета, и подсетио на то да је наша земља 1951. године потписала Конвенцију о статусу избеглица и низ других међународних докумената о људским правима.

Председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, која је отворила данашњи скуп, истакла је да питање избеглих и расељених лица дотиче судбине најугроженијих и да Србија покушава да реши њихове проблеме како би ове категорије становништва имале живот достојан човека.

Она је посебно указала на проблеме Рома који живе испод границе људског достојанства и истовремено позвала међународне организације и донаторе на заједнички рад са представницима Србије на побољшању положаја и доношењу трајног решења за будућност избеглих и расељених.