Ивица Дачић
	Фото: Танјуг

Дачић је на Осмом економском самиту Србије под називом "Нова ера за Србију" рекао да је један од основних задатака МУП-а испуњавање свих услова из мапе пута наше земље ка ЕУ.

Он је навео да Србија ради на испуњавању услова за успостављање безвизног режима са земљама Уније, и подсетио на то да су усвојени закони о контроли државне границе и о странцима и да је почело издавање биометријских пасоша који су услов за белу шенгенску листу.

Полиција Србије потписала је споразум о сарадњи са полицијама земаља југоисточне Европе, а успешно сарађује и са полицијама региона, додао је први потпредседник Владе.

Дачић је најавио да ће крајем недеље бити одржан министарски форум ЕУ и земаља западног Балкана на којем ће, између осталог, бити представљен извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција, у којем комисија констатује колико је наша земља испунила критеријуме за белу шенгенску листу.

Према његовим речима, међу основним задацима МУП-а је и стварање правне и сваке друге сигурности за страна улагања и бизнис.

Такође, он је истакао да наша земља мора да буде сигурно место за све који желе да у њу улажу, и додао да Србија не сме да буде склониште за организовани криминал, прање новца и друге недозвољене радње.

У будућности ће један од безбедносних изазова бити Коридор 10, тако да се размишља о формирању посебног департмана за безбедност тог путног правца, указао је први потпредседник Владе.

Дачић је изразио наду да за Србију долази нова ера у којој ће политичке поруке из предизборних кампања резултирати бољим животом за све грађане, а тога нема без економског развоја.

Према његовим речима, садашња влада настала је политичким и можда историјским компромисом различитих политичких опција које су постигле договор о пет тачака – заштити националних и државних интереса, европским интеграцијама, економском развоју, социјалној правди и борби против криминала и корупције.

Истовремено, потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић најавио је у излагању на овом скупу да би америчка "Сити банка" следеће године требало да отвори филијалу у Србији, и додао да ће ускоро бити расписани први тендери за улагања у путну и железничку инфраструктуру на Коридору 10.

Динкић је указао на то да ће "Сити банка" највероватније затражити од Народне банке Србије гринфилд лиценцу за коју ће морати да плати 10 милиона евра, уз напомену да је реч о изузетно квалитетној банци, са високим рејтингом (ААА) у светским оквирима.

Он је упутио позив бројним инвеститорима из Грчке и других земаља да улажу не само у саобраћајну инфраструктуру већ и у туризам, информатички сектор, електронску и ауто-индустрију.

Према његовим речима, за улагања у информатичку, електронску и ауто-индустрију Влада Србије даје подстицаје који се крећу од 5.000 до 10.000 евра по једном новом радном месту, а повољна околност за инвеститоре је и пореска политика.

Стопа пореза на плате у Србији је 12 одсто, а на корпоративну добит 10 одсто, што је тренутно најповољније у Европи, навео је потпредседник Владе и напоменуо да је једна од предности Србије изузетно квалификована радна снага.

Он је објаснио да ће због садашње финансијске кризе у свету приватизација великих јавних предузећа путем иницијалне јавне понуде бити привремено одложена док се не стабилизује Београдска берза.

Динкић је, међутим, указао на то да ће "Галеника" бити изузетак јер би приватизациони саветник следеће године требало да предложи начин њене приватизације.

Потпредседник Владе је такође напоменуо да ће један од занимљивијих сектора за инвестирање бити енергетика и најавио да, осим расписивања тендера за изградњу хидро и термо централа, Србија планира да инвестира у што већи број мањих хидроцентрала.

Он је, кад је реч о макроекономским кретањима, рекао да Србија има стабилан банкарски систем са високим девизним резервама, који је у условима светске кризе стабилизирајући фактор.

Динкић је подсетио на то да је Србија у протеклих пет година имала високу стопу раста друштвеног производа у просеку од седам одсто, и прецизирао да се у 2009. години очекује да ће она износити четири одсто, што је и даље много.

Према његовим речима, један од проблема наше земље је велики дефицит текућег платног биланса, који је последица диспропорције између увоза и извоза, иако је извоз протеклих година бележио високе стопе раста.

Потпредседник Владе је новинарима у паузи овог скупа рекао да Србији у овом тренутку нису потребне позајмице Међународног монетарног фонда (ММФ), али јој је потребан нови аранжман са том институцијом због психолошког ефекта.

Нови аранжман би, вероватно, повећао наш углед и рејтинг код других инвеститора и финансијских институција, оценио је он и навео да Влада Србије и делегација ММФ-а, која у Београду борави од 28. октобра, још разговарају о буџету за 2009. годину и да ће од резултата тих разговора зависити какав ће аранжман бити склопљен.

Став Владе Србије је да са ММФ-ом треба ради опрезности уговорити нови аранжман, који би значио да Србија неће повлачити новац ако јој није потребан, објаснио је Динкић.

Према његовим речима, нашој земљи сада нису потребна средства јер су девизне резерве три пута веће од новчане масе, али јој је потребна саветодавна улога ММФ-а, посебно у ситуацији глобалне финансијске кризе.

Министар спољних послова Вук Јеремић поручио је у обраћању учесницима 8. економског самита да ће Србија и убудуће бити одговоран партнер у успостављању мира и стабилности у региону, али да ће наставити да се дипломатским путем бори против једнострано проглашене независности Косова и Метохије.

Јеремић је рекао да будућност читавог региона зависи од брзог приступања ЕУ, и нагласио да је то фундаментални приоритет Владе Србије, с обзиром на то да европски пројекат почива на владавини права и поштовању личних слобода, права мањина и различитости.

Он је указао на то да ЕУ доноси трајни и одрживи мир и трансформише друштва, али им при том не одузима идентитет, уз напомену да је Србија демократско сидро југоисточне Европе и да је на њој да убрза процес приступања земаља региона Унији.

Наша земља је остварила привредни раст који ће омогућити бољи живот њеним грађанима, оценио је министар и објаснио да ће напредак региона и позитивни ефекти изостати не само због велике економске кризе у свету већ и због проблема који се тиче решавања будућег статуса Космета.

Истовремено, Јеремић је подсетио на то да је Србија одбацила употребу силе и да се определила за то да свој суверенитет и територијални интегритет брани путем дипломатије и у оквиру међународног права.

Он је навео да је наша земља добила подршку у Уједињеним нацијама за иницијативу да се Међународни суд правде изјасни о једнострано проглашеној независности Космета, и додао да Србија прихвата политику засновану на праву, а то је политика 21. века.

Министар је новинарима у паузи самита рекао да још није постигнут договор о реконфигурацији Унмика на Космету и да због тога није извесно да ће седница Савета безбедности Уједињених нација о Косову, која је најављена за 7. новембар, тада бити и одржана.

За сада не постоји договор о испуњењу свих наших услова. Ми смо јасно дефинисали да је реконфигурација међународног присуства могућа само уколико се не спроводи Ахтисаријев план, ако је стратешки неутрална и уколико има експлицитну потврду СБ УН, нагласио је Јеремић.

Он је такође навео да нема договора ни о шест тачака које се односе на посебну улогу УН у свим деловима Космета у којима живи претежно српско становништво.

Према његовим речима, док нема договора о тим принципима, нема ни пристанка Србије, а док нема пристанка Србије, врло вероватно нема ни одобрења Савета безбедности.

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић рекао је да ће Србији бити потребно приближно четири милијарде евра за прилагођавање прописима ЕУ у области заштите животне средине и за неопходне пројекте на том путу, док ће за решавање проблема отпадних вода бити потребно чак 10 милијарди евра.

Дулић је оценио да је нерешено стање у области заштити животне средине последица тога што у протеклих 20 година у тај сегмент скоро ништа није улагано и додао да се у Србији рециклира само пет одсто отпада, за разлику од ЕУ где је то 55 одсто.

Он је упутио позив страним инвеститорима да улажу у област заштите животне средине у нашој земљи и додао да Србија нема постројења за спаљивање отпада, одакле се може искористити или топлотна или електрична енергија, што се увелико ради у развијеним светским земљама.

Према његовим речима, осим Стратегије развоја заштите животне средине, Србија нема развијену законску регулативу у тој области и тренутно је у скупштинској процедури девет законских предлога, који треба да омогуће развој еколошке заштите.

Кад је реч о просторном планирању у Србији, Дулић је рекао да се у скупштинској процедури налази закон о грађевинском земљишту, који ће омогућити инвеститорима да више не узимају у закуп, већ да купе и располажу земљиштем за изградњу.

Он је подсетио на то да је Влада иницирала такозвану "гиљотину прописа", односно укидање великог броја сувишних закона и смањење администрирања, тако да ће инвеститори ускоро моћи по скраћеној процедури да добију неопходне дозволе за пословање и изградњу објеката.

Министар је рекао да ће бити интензивирана и легализација објеката, која је започета 2003. године, јер је до сада легализовано само 15 одсто нелегално изграђених објеката и поручио да ће се Влада Србије одлучно борити против корупције у свим сегментима привређивања и друштва.

На дводневном Економском самиту Србије, који се у организацији компаније ЦГИ одржава у хотелу „Хајат“ у Београду, учествују и заменик министра иностраних послова Грчке Петрос Дукас, градоначелник Београда Драган Ђилас, амбасадори европских земаља и САД, као и делегације водећих грчких компанија и привредних групација.