Продановић је на конференцији за новинаре, на којој су представљени резултати "Другог заједничког истраживања реке Дунав“, навео да људи могу да се купају у тој реци, али не свуда, већ у неким деловима слива, и додао да је могуће јести рибу без ризика по здравље.

Он је истакао да је у неким областима потребно спровести даља истраживања о концентрацији живе у неким узорцима, нарочито код риба, и додао да су резултати истраживања показали да је неопходно да се и даље ради на смањењу загађења које потиче из пољопривреде.

Према његовим речима, требало би убрзати напоре на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода, а за набавку тих уређаја на рекама које протичу кроз насељена места која имају више од две хиљаде становника потребно је обезбедити три до 3,5 милијарди евра.

Од постојећих уређаја само 15 одсто њих ради пуним капацитетом и потребно је, пре свега, обезбедити средства за набавку тих уређаја за оне градове и општине који се налазе у сливу акумулација које служе за водоснабдевање, нагласио је Продановић.

Директор Републичке дирекције за воде је истакао да Србија та средства не може да обезбеди у кратком временском периоду, и додао да ће прикључивањем ЕУ из европских фондова бити обезбеђена средства за ту намену.

Он је навео да уређаје за пречишћавање отпадних вода немају сви већи градови у Србији, а на неким притокама је забележено много веће загађење него на Дунаву, што је случај са Великом Моравом, поред које живи четири милиона становника.

Продановић је истакао да су резултати истраживања потврдили да је сарадња међу дунавским земљама на смањењу загађења довела до позитивних резултата, и додао да је један од циљева истраживања био да се подигне свест јавности о значају очувања вода јер у сливу Дунава живи више од 80 милиона становника.

Вођа националног тима и представник Србије у поменутом истраживању Момир Пауновић рекао је да је квалитет воде у Дунаву, углавном, у границама доброг статуса, који је одређен на основу хемијских параметара и биолошких елемената у реци.

Он је указао на то да поједини делови реке не одговарају том статусу и прецизирао да је реч о доњем и делом средњем делу реке, односно делу код Београда и Будимпеште и код притоке Арђеш, која је прилично загађена јер на њој нема уређаја за пречишћавање вода.

Извршни секретар Међународне комисије за заштиту реке Дунав Филип Велер рекао је да је квалитет воде у Дунаву побољшан и да постоји велики део реке који је остао у природном стању.

Велер је указао на то да низводно од великих градова на Дунаву и притокама има знакова комуналног загађења, због чега је више него икада неопходно изградити уређаје за пречишћавање отпадних вода.

Истраживање је спроведено од 14. августа до 28. септембра 2007. године, када су три брода препловила дужину од 2.375 километара. Међународни тим је обавио истраживање на 96 локација на главном току Дунава, као и на притокама, непосредно пред ушће у Дунав. Анализом су обухваћени вода, седимент, суспендовани нанос, биолошки параметри (фитобентос, фитопланктон, водне макрофите, зоопланктон, водени макробескичмењаци и рибе) и биоакумулација (у ткивима риба и шкољки).

Друго заједничко истраживање реке Дунава – ЈДС2 највећа је истраживачка експедиција у области животне средине у 2007. години у свету. Главни циљ истраживања је био да се сакупе упоредиве и поуздане информације о квалитету воде и загађењу на целом току реке Дунав и његовим притокама – Ину, Морави, Драви, Тиси, Сави, Великој Морави, Арђешу, Олту и реци Прут.

Истраживања је реализовао Секретаријат Међународне комисије за заштиту реке Дунав у сарадњи са подунавским земљама, при чему је у раду међународног тима учествовало је 18 експерата из Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Србије, Румуније и Данске.

Тим је на располагању имао три брода, чије су ангажовање обезбедиле различите државе и институције: Аргус (Република Србија), главно истраживачко пловило, ледоломац ''Szećsenyi'' (Мађарска), који је служио за смештај тима и превоз терета и залиха, и брод ''Vienna 115 (Piscius)'' (Joint Research Centre – Европске уније), који је служио за истраживање рибљих врста.