Маловић је на јавној расправи о сету нових правосудних закона објаснила да ће, према нацрту тог закона који је израдило Министарство правде, нова мрежа правосудних органа бити успостављена од 1. јануара 2010. године.

Она је рекла да ће општински судови, којих у Србији сада има 120, бити реорганизовани у 34 основна суда, и додала да у Београду тренутно постоји пет општинских судова, а њихове предмете ће преузети Први основни суд у главном граду.

Према њеним речима, предмете општинских судова у Лазаревцу, Младеновцу, Обреновцу и Сопоту преузеће Други основни суд у Београду.

Маловић је указала на то да ће општински судови бити реорганизовани и да ће постати основни судови који ће добити судске јединице, при чему ће у јединицама радити одговарајући број службеника који ће обављати све техничке послове како грађани не би морали да путују до места у коме се налази седиште најближег основног суда.

Она је објаснила да ће у новој мрежи судова бити повећан број судијских помоћника, па ће тако сваки судија, поред дактилографа, имати и помоћника, што је, поред правилне расподеле предмета, додатни разлог на основу којег се очекује повећана ефикасност рада судија.

Према Нацрту закона, органи за прекршаје биће реорганизовани у судове за прекршаје, који ће чинити део судске власти, навела је Маловић и најавила да ће у Србији постојати 44 прекршајна суда, а сва места у којима ће бити укинути органи за прекршаје добиће одељења прекршајних судова.

Према њеним речима, анализа рада прекршајних органа је показала да је потребно смањити садашњи број судија за прекршаје, којих у Србији има 781.

Она је најавила да ће бити формирано 26 виших судова, 16 привредних и четири апелациона суда у Београду, Новом саду, Нишу и Крагујевцу, и напоменула да се у погледу виших судова очекује знатно смањење броја судија, с обзиром на промену надлежности и чињеницу да ће бити основани апелациони судови на које ће прећи део надлежности досадашњих окружних судова.

Маловић је такође указала на то да нова мрежа правосудних органа предвиђа и формирање врховног касационог суда, док ће као судови посебне надлежности бити установљени привредни судови, привредни апелациони судови, прекршајни, виши прекршајни и управни суд.