Тадић је, отварајући јавну расправу о сету правосудних закона, изразио уверење да успостављање владавине права и правне сигурности јесте основна претпоставка модерног и демократског друштва и стварни предуслов за борбу против корупције и организованог криминала.

Без успеха у овим областима нема шанси да Србија на крају свог пута интеграција постане чланица ЕУ, рекао је председник Србије и додао да крајњи циљ реформе правосудног система представљају квалитативне и вредносне промене у друштву, али и стварање претпоставки за страна улагања, отварања нових радних места и постојање стабилног правног поретка, који гарантује једнакост, безбедност и просперитет грађана.

Председник Србије је у контексту неопходности поштовања владавине права указао и на обавезу сарадње са Хашким трибуналом, истичући да су они који се тој сарадњи противе заправо противници економског развоја друштва и бољег живота грађана.

Према његовим речима, непосредни циљеви предстојеће реформе правосудног система морају бити повећање ефикасности, усавршавање носилаца правосудних функција и заштита права свих грађана, пре свега оних најсиромашнијих.

Циљ реформе јесте и јачање кредибилитета и ауторитета судија, као носилаца независног и самосталног правосуђа, нагласио је Тадић и додао да се новим законским решењима морају уредити гаранције независности судова и тужилаштава, али и успоставити јасна одговорност и принципи за праћење носилаца правосудних функција како би се отворено идентификовали нестручност и немар.

Тадић је истакао да Србији постоји висока перцепција о корумпираности у свим сферама друштва, од политике, преко здравства и школства до правосуђа, и да због тога борба против корупције мора уследити и у правосуђу.

У борби против корупције морамо успоставити начело једнакости, неселективности, независно од страначке припадности, рођачких веза и функције. Од председника републике до обичног грађанина нико не сме бити заштићен. Убеђен сам у то да је могуће начинити велики искорак и постићи резултат у борби против једне од највеће пошасти човечанства, а то је корупција, рекао је Тадић.

Он је изразио уверење да српско друштво има институционалну снагу и потенцијал да направи цивилизацијски, реформски и проевропски искорак који обезбеђује бољитак грађана и виши степен заштите њиховог права.

Као највеће проблеме правосуђа данас, председник Републике је истакао спорост и велики број нерешених предмета, али и благу казнену политику, пре свега када је реч о кривичним делима које урушавају саме темеље друштва и безбедност земље, попут неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога.

Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић рекла је да у српском правосуђу неће бити места за несавесне и нестручне судије, на основу критеријума предвиђених новим решењима из сета правосудних закона.

Она је истакла да се ови закони доносе у тренутку када држава пролази кроз тежак период, полажући историјски испит за прикључење ЕУ, и напоменула да је реформа правосуђа једна од најважнијих реформи коју Србија спроводи.

Маловић је објаснила да ће у наредном периоду кључне промене бити у реорганизацији правосудних органа и прецизирала да ће доћи до промена у мрежи правосудних органа, а могућа је и промена броја носилаца правосудних функција и то искључиво на основу процене Високог савета судства, као и у броју и структури осталих запослених у правосуђу.

Такође, она је навела да нова мрежа правосудних органа предвиђа значајно смањење броја основних и прекршајних судова, као и основних јавних тужилаштава, што ће се одразити и на промену броја судија и структуре запослених у правосуђу.

Све то треба да доведе до значајног повећања судијске ефикасности, веће ажурности рада правосудних органа, специјализације судова и побољшаног приступа правди, закључила је Маловић и указала на то да се мера демократије у друштву огледа у достигнутом нивоу независности судске власти.

Јавну расправу о сету правосудних органа организовали су Министарство правде и Независно удружење новинара Србије.