Фото: Танјуг

Марковић је на данашњем скупу "Стратешки правци и институционална сарадња државе и цивилног сектора" одржаном у Центру “Сава”, рекао да је закон о удружењима, који је у скупштинској процедури, почетак успостављања тих односа, док би други степен био институционализација.

Канцеларија Владе би као јефтина, ефикасна и неоптерећена бирократијом била добро решење, оценио је министар и додао да закон о удружењима нуди добро решење о деловању страних удружења у Србији, као и буџетске донације.

С обзиром на то да се поменути закон израђује од 2001. године и да је због политичких дешавања у земљи четири пута слат у процедуру, сигуран сам да је квалитетно урађен. Идеја је да се удружења оснивају без уплитања државе, објаснио је он, уз напомену да су за оснивање неког цивилног удружења довољна три физичка или правна лица.

Такође, Марковић је нагласио да је Влада Србије препознала значај цивилног сектора и навео да без њега не може ни настати ни постојати успешно демократско друштво.

Директор Грађанских иницијатива Миљенко Дерета указао је на то да тренутно има више него икад могућности да се започне процес институционализације односа државе и цивилних удружења.

Он је као највећи позитиван помак у тој области навео то што се говори о финансирању тих удружења, која су до сада искључиво финансирана из иностранства.

Министар омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић прецизирала је да је у изради Националне стратегије за младе учествовало 37 цивилних удружења и 16.000 младих људи.

Она је истакла да је та стратегија ушла у приручник Савета Европе као пример добре праксе у изради стратешких докумената, и истакла да је свакако важна спремност институција на промене, али да је подједнако битна и појединачна спремност.

На данашњем скупу учествовали су и представници Канцеларије за европске интеграције Владе Србије, Тима потпредседника Владе за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва, као и представници цивилног сектора земаља из окружења.