Ђелић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом сто дана рада тог министарства, истакао да држава мора да, осим што планира да уложи велика средства у инфраструктуру и енергетику, улаже и у науку и истраживачки рад и оценио да ће у 21. веку, у мултиполарном свету, Србија бити или земља знања или ће бити сиромашна земља.

Он је најавио да ће Министарство настојати да обезбеди довољно средстава за научно-истраживачки рад, за који ће новац бити обезбеђен не само из буџета већ и из средстава заинтересованих предузећа (НИС, ЕПС, Агенција за контролу лета...) и кредита међународних финансијских институција и европских фондова.

Министар је указао на то да су већ вођени разговори са Светском банком, која би требало да у пролеће 2009. године Србији одобри приближно 50 милиона долара за ту сврху, и најавио да ће крајем октобра преговарати са Европском банком за обнову и развој о зајму за научне пројекте у Србији.

Према његовим речима, већ 1. новембра у Пекингу биће склопљен споразум о научној сарадњи са Кином, где ће бити присутан и председник Србије Борис Тадић.

Један од неопходних предуслова за привлачење страних инвестиција у нашу државу јесте школована радна снага, инжењерски и научни кадар, са обавезним знањем енглеског језика, рекао је Ђелић и додао да сва та питања постављају страни инвеститори када преговарају о улагањима у Србију.

Улагање у науку и образовање биће важно за Србију у наредним годинама и поред очекивања да ћемо као земља имати тешку 2009. годину због ефеката светске економске кризе, нагласио је министар.

Он је, говорећи о приоритетима рада Министарства, рекао да међу најважније задатке спада усклађивање закона са законодавством ЕУ, са циљем да се повежу научни институти, универзитети, привреда и финансије и усмере ка заједничком циљу – убрзаном научно-технолошком развоју у 21. веку.

Министар је подсетио на то да Србија већ три деценије нема стратегију развоја науке и технологије и најавио да ће до јуна 2009. године јавности бити представљена нова стратегија научно-технолошког развоја, а након тога, већ на јесен, биће расписани јавни позиви за финансирање пројеката, који су у складу са том стратегијом.

У највеће успехе Министарства за науку и технолошки развој Ђелић је сврстао анулирање кашњења исплате зарада универзитетских и истраживача у научним институтима, кандидатуру Србије у чланство Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у Женеви и додељивање 110 стипендија од по 32.000 динара месечно студентима докторских студија.

Он је навео да су обезбеђена средства за реализацију програма ВИНД за изношење нуклеарног горива из Винче у Русију, као и да је Министарство за науку потписало уговоре и обавило плаћања за 442 пројекта технолошког развоја.

Према његовим речима, Министарство је покренуло процедуру за учлањење Србије у асоцијацију истраживача суперкомпјутера земаља Европе у Барселони, где је 12 српских стручњака за софтвер кандидовано на том пројекту, између 200 стручњака из других земаља.