Маловић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навела да ће Министарство правде у скупштинску процедуру за месец дана упутити пакет правосудних закона који подразумевају суштинске реформе.

Према њеним речима, ти закони предвиђају промену организације судова и тужилаштава и увођење нових органа као што су Врховни касациони суд, апелациони и управни судови.

Она је рекла да је, према анализи Министарства, за пет година застарело приближно 4.300 парничних поступака и око 517 пресуда које су правоснажно изречене.

Европски стандард за завршавање парничних поступака је две године, а за кривичне поступке годину дана, истакла је Маловић и додала да због тога Србија има велики број представки које су упућене Европском суду за људска права.

Министарство правде покушава да спроведе суштинске реформе у односу на организацију судова и тужилаштава, али и у односу на саму процедуру како би се повећала ефикасност, нагласила је она.

Према њеним речима, једини критеријуми приликом одлучивања о останку судија у суду биће стручност и то да ће одлуку о томе ко ће остати у судовима донети Високи савет судства – тело које је репрезентант и гарант независности судства.

Маловић је такође прецизирала да ће у овом телу од 11 чланова њих седам бити судије, при чему њихова одлука неће бити подложна оцени парламента.