Драгин је на Одбору Скупштине Србије за пољопривреду рекао да то није реално стање, будући да су многе породице које имају више од 100 хектара земљишта регистровале по неколико газдинстава како би могле да добију субвенције у износу од 100 до 120 евра по хектару.

Он је навео да је у Хрватској укупно регистровано 150.000 пољопривредних газдинстава, а у Србији у само једној години приближно 200.000.

Разлог великог броја регистрованих пољопривредних газдинстава је и то што по закону она не морају да уплаћују пољопривредни стаж, односно могу да постоје а да немају евидентираног ниједног запосленог, објаснио је министар.

Према његовим речима, због уредбе о субвенцијама од 100 до 120 евра по хектару за површине земљишта до 100 хектара доћи ће до дефицита у буџету од приближно седам милијарди динара.

Драгин је најавио да ће ресорно министарство у наредној години покренути измене Закона о пољопривредном земљишту које ће подразумевати да се лицитирано земљиште плати унапред или најдуже за седам дана, будући да се често дешава да се то земљиште никада не плати.

Такође, измене ће се односити и на предност која ће бити дата локалним пољопривредницима како би лакше дошли до земљишта у својим срединама, указао је министар и додао да ће се радити на оснивању локалних фондова за развој пољопривреде.

Скупштински Одбор за пољопривреду прихватио је данас предложени ребаланс буџета за ову област у износу од приближно седам милијарди динара, које ће бити утрошене за исплату субвенција и за измиривање обавеза које држава има према регистрованим пољопривредним газдинствима за ђубриво, семе и гориво.