Марковић је у интервјуу за агенцију Фонет навео да је кључни проблем државне управе неконкурентност и информатичка заосталост, што је последица сиромаштва државе, и додао да неки државни органи не би требало да постоје у будућности.

Значајне уштеде могле би да се постигну смањивањем броја државних органа, спајањем два или више њих у један државни орган и укидањем неких државних органа који су непотребни, објаснио је Марковић и оценио да је то компликован и тежак процес, који у овом моменту није приоритетан и изводљив до краја.

Говорећи о изради закона о статусу запослених у локалним самоуправама, министар је нагласио да је циљ мања, јефтинија и ефикаснија државна управа.

Он је најавио и измене изборног законодавства како би се подигао квалитет политичког живота и успоставио директнији однос између бирача и кандидата и изразио уверење да постоји добра воља код већине политичких актера да се промени изборно законодавство.

Марковић је навео да ће измене закона о локалним изборима омогућити грађанима да тачно знају, именом и презименом, човека кога бирају за представника у локалном парламенту, тако што ће изборни систем практично бити већински, док ће у самој расподели мандата бити примењен пропорционални изборни систем.

Сада имамо посреднике између нас, као бирача, и изабраног лица. То је политичка странка и често на локалним изборима не знамо људе које бирамо, не знамо њихове квалитете и колико су они способни да заступају наше интересе, навео је министар.

Према његовим речима, планиране законске измене подразумевају и доношење закона о државној изборној комисији, која би била стални орган уместо Републичке изборне комисије, тела без сталне структуре, чије су одлуке, често, последица политичких утицаја и непоштовања правила изборног процеса.

Државна изборна комисија мора бити независна, а њен мандат дужи од мандата политичких номенклатура, док њени чланови морају имати лични интегритет како се не би дозволило да буду марионете странака, објаснио је Марковић.

Он је указао на то да након нових закона о локалним изборима, државној комисији, политичким странкама и бирачком списку следи озбиљна политичка тема – мењање изборног система на републичком нивоу.

Систем који ћемо покушати да успоставимо на локалном нивоу биће лековит и на републичком нивоу, оценио је Марковић и најавио намеру Министарства да се усвајањем новог закона о политичким партијама њихов број, који сада премашује 600, ригорозним мерама смањи на 20 до 30.

Ко жели да се бави политиком и да региструје странку, мораће да прикупи 5.000 оверених потписа, док ће све постојеће странке морати да се пререгиструју, прецизирао је министар.

Марковић је, као председник Координационог тела за југ Србије, оценио да је веома лоше што представници Срба не учествују у власти у Бујановцу и Прешеву.

Морамо неговати принцип да Албанци и Срби учествују заједно у локалним властима и да заједно преузму одговорност за функционисање локалних самоуправа, рекао је Марковић и поручио Албанцима да су им отворена врата за улазак у Координационо тело како би се заједнички решавали проблеми у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.

У Координационом телу имамо јасан план шта желимо да радимо. Да ли ће се Албанци укључити или неће, зависи од њих, али желим да подсетим на то да је њихова одговорност једнака, као и одговорност Владе, нагласио је он и изразио спремност да размотри примедбе политичких лидера Албанаца и Срба на Стратегију Координационог тела.

Министар је навео да ће отварањем високошколских установа на југу Србије младима бити омогућено да студирају на матерњем језику и да, након завршетка студија, остану на том подручју, будући да је циљ да имамо што више високообразованих људи у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.

Он је истакао да Србија неће признавати дипломе са печатом "Република Косово", и саветовао младима да студирају на високошколским установама на југу Србије, при ццему је разговарао о проблему признавања диплома УНМИК-а са министром просвете Жарком Обрадовићем, који је показао добру вољу да се тај проблем реши.

Буџет Координационог тела ће у наредној години бити мало увећан, најавио је Марковић и истакао да је циљ самоодржив систем на југу Србије како би мисија Координационог тела била завршена у наредних пет година.

Марковић је навео да држава за инфраструктурне пројекте на југу Србије планира да издвоји око 380 милиона динара, од којих ће 200 милиона бити за образовање, културу и субвенције за привредне активности.