Диана Драгутиновић

Драгутиновић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом 100 дана рада Министарства финансија, навела да су приходи буџета увећани захваљујући повећаним приходима од пореза на доходак грађана, пореза на добит и царина, а расходи због повећаних субвенција, издатака за пензије и убрзане исплате накнада за незапослене, при чему је укупан дефицит буџета увећан за 0,2 одсто БДП-а.

Она је нагласила да фискална политика није оптимална али је одржива, а поштована су и основна фискална правила – да дефицит буџета не буде већи од три одсто БДП-а, да држава позајмљује само да би инвестирала а не за текућу потрошњу, као и да јавни дуг буде на стабилном нивоу.

Драгутиновић је истакла да буџет за 2009. годину мора бити рестриктивнији од овогодишњег, и оценила да, када је реч о раду Министарства финансија, увек може боље и више.

Према њеним речима, у финалној припреми буџета за идућу годину учествоваће стручњаци Међународног монетарног фонда (ММФ) који 28. октобра долазе у Београд, а приликом ове посете биће настављени и преговори о склапању новог аранжмана са Србијом.

Нови програм са ММФ-ом значиће минималне трошкове за државу, а значајне користи пре свега у вођењу економске политике у условима неизвесности на светском тржишту, објаснила је она.

Драгутиновић је указала на то да ће аранжман са ММФ-ом подићи кредибилитет државе и тиме омогућити јефтиније кредите од међународних финансијских организација, али и приватних инвеститора. Он ће фискалну политику учинити дугорочно одрживом и поставити лимите тако да се повећа одговорност када је у питању трошење, уговарање зарада и продуктивност.

Склапањем тог програма Србија ће убрзати и процес придруживања ЕУ, нагласила је она и додала да сам по себи програм са ММФ-ом није довољан да смири тржиште, али да заједно са другим предузетим мерама чини добар пакет.

Према њеним речима, у првих 100 дана рада Министарства финансија успостављена је координација фискалне и монетарне политике, тако да ово министарство у координацији са Народном банком Србије дневно прати могуће преношење ефеката светске финансијске кризе на привреду Србије.

Такође, Влада је усвојила и законе о јавним набавкама и хартијама од вредности, а ратификован је и низ споразума о задуживању, гаранцијама и донацијама код међународних финансијских организација, у вредности од приближно 500 милиона евра, истакла је Драгутиновић.

Истовремено, она је подсетила на то да је донета и одлука о примени Прелазног трговинског споразума са ЕУ, што ће значити јефтиније производе за становништво и компаније, а мање прихода за државу.

Министарство финансија охрабриће развој домаћег финансијског тржишта већом емисијом обвезница да би се смањило задуживање на иностраном тржишту, појачала ефикасност монетарне политике и стимулисала штедња, прецизирала је Драгутиновић.

Она је саопштила и да је Предлог закона о изменама и допунама Закона о осигурању депозита, којим ће осигурани износ депозита за физичка лица, предузетнике и мала и средња правна лица бити повећан са 3.000 на 50.000 евра, бити прослеђен парламенту на усвајање по хитном поступку, при чему би требало да буде усвојен одмах после ребаланса буџета.

Закон би требало да ступи на снагу одмах по усвајању, навела је Драгутиновић и истакла да су овим законом осигурани и динарски и девизни депозити.

Према њеним речима, повећање акциза на гориво предложено је да би тржишне цене горива биле стабилније, без обзира на то да ли цена нафте на светском тржишту расте или пада.

Драгутиновић је такође указала на то да би повећавање акциза на гориво у периоду када цена нафте пада омогућило да оне буду смањене у периодима када цена нафте на светском тржишту расте, чиме би била ублажена флуктуација цена.