Милосављевић је на једнодневном састанку на тему "Заштита здравља адолесцената у оквиру примарне здравствене заштите са фокусом на рад саветовалишта за младе", који је одржан у Центру "Сава", указао на то да је у Србији више од половине младих физички неактивно, док само једна трећина размишља о здравој исхрани.

Он је додао да је проценат умерено гојазних и гојазних адолесцената знатно повећан у поређењу са 2000. годином, док је проценат потхрањене деце смањен.

Према његовим речима, забрињавајући је податак да се употреба алкохола и доступност и употреба других психоактивних супстанци међу младима повећава, као и то да сваки шести адолесцент пуши.

Министар је, међутим, оценио да има места за оптимизам јер је, на пример, знање о ХИВ-у двоструко повећано.

Он је навео да процене Светске здравствене организације указују на то да је чак две трећине превремене смрти и једна трећина оптерећења болешћу у одраслом добу условљена понашањем стеченим у адолесценцији и младости.

Милосављевић је нагласио да је у креирање понашања младих неопходно укључити родитеље, школе, заједнице, здравствену службу и медије, и најавио да ће Министарство здравља инсистирати на увођењу здравственог васпитања у школе, при чему би млади бар једном годишње требало да бораве у домовима здравља, где би се едуковали о ризичним факторима који угрожавају њихово здравље.

Здравствене установе и здравствени радници представљају значајну карику у ланцу оних који могу утицати на здравље младих и у том контексту последњих деценија улажу се бројни напори у преоријентацију здравствених и других служби на пријатељски приступ према кориснику, с посебним акцентом на рањиве и маргинализоване групације у оквиру заједнице, објаснио је министар.

Он је подсетио на то да је ресорно министарство крајем 2003. године оформило Експертску групу за развој и здравље младих, да је Стратегија за развој и здравље младих у нашој земљи усвојена 2006. године, а да се тренутно ради на Програму здравствене заштите деце и жена у вези са материнством.

Такође, министар омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић нагласила је да ово министарство треба још тешње да сарађује са Министарством здравља, и оценила да у тој сарадњи посебна пажња треба да буде посвећена изградњи здравих стилова живота, отварању сервиса који су потребни младима, отварању клубова здравља при локалним канцеларијама за младе, као и образовању у области репродуктивног здравља.

Скуп, који су организовали Министарство здравља и Уницеф, окупио је директоре домова здравља са територије читаве Србије, здравствене раднике и представнике институција које се баве здрављем младих.

На њему су представљени програми Министарства здравља и Уницефа који су усмерени на побољшање квалитета рада домова здравља у овом домену, а у циљу давања смерница за остварење квалитетнијег и обухватнијег одговора на адолесцентске здравствене потребе и проблеме у локалној заједници, с посебним освртом на обим, садржај и организацију рада саветовалишта за младе.