Млађан Динкић на данашњој конференцији за новинаре

Динкић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије поводом 100 дана рада Министарства економије и регионалног развоја, рекао да би Влада на сутрашњој седници требало да усвоји одлуку о повећању банкарске гаранције за штедне улоге са 3.000 на 50.000 евра, да привремено укине порез на камате за штедњу у банкама, укине порез на капиталну добит од хартија од вредности и трајно укине порез на пренос апсолутних права на хартије од вредности.

У највеће резултате рада овог министарства у првих 100 дана он је уврстио потписивање уговора са “Фијатом”, обезбеђивање 1,2 милијарде евра за изградњу Коридора 10, исплату приближно 3.000 кредита за почетнике у бизнису, покретање процеса смањења сувишних прописа и израду предлога закона о запошљавању особа са инвалидитетом и закона о туризму.

Динкић је указао на то да је развој аутомобилске индустрије стратешки приоритет земље и подсетио на то да је јуче у Свилајнцу постављен камен темељац за изградњу нове фабрике аутомобилских делова фирме “Reum GmbH” из Немачке, која производи компоненте за фабрике “Мерцедес”, “БМВ” и "Порше".

Министар је додао да је привредна шанса Србије извоз не само аутомобила и делова за њих већ и производа информатичке и електронске индустрије, и оценио да ће Србија ове године од извоза аутомобилских делова остварити приближно милијарду евра, а до 2011. године ће од извоза аутомобила добити између две и три милијарде евра.

Министарство економије успело је да заокружи финансијску конструкцију за Коридор 10 обезбеђивањем кредита у укупном износу од око 1,2 милијарде евра и то од Светске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој, подсетио је Динкић и додао да су започети планови за реконструкцију железничке инфраструктуре.

Он је најавио да ће у петак, 24. октобра, у Београд доћи делегација “Дојче бана” – немачке железнице, која ће помоћи у изради развојних планова “Железница Србије” у наредних пет година.

Према његовим речима, Министарство је исплатило приближно 3.000 кредита за почетнике у бизнису, при чему је више од 50 одсто корисника млађе од 30 година.

Говорећи о најављеној “гиљотини” прописа, он је навео да се очекује да ће бити укинуто 25 одсто постојећих правних аката због непотребног администрирања у поступку добијања дозвола за инвестиције и пословање привреде, и додао да ће прва фаза тог процеса бити завршена 2009. године, а процес у потпуности 2010. године.

Министар је саопштио да би Влада на сутрашњој седници требало да разматра и предлог Министарства економије да учесници у поступку приватизације за купљени друштвени капитал предузећа авансно одмах плате 30 одсто од укупне цене, а остатак у ратама на пет година.

Према његовим речима, циљ измена уредби које регулишу тендерске и аукцијске приватизације је убрзање и успешан завршетак приватизације, при чему ће купац одмах стицати право управљања, док ће власник предузећа постати онда када исплати последњу рату.

Динкић је указао на то да би последње аукције за друштвена предузећа требало да буду расписане до половине децембра.

Државни секретар за привреду и приватизацију Небојша Ћирић прецизирао је да су за аукцијске приватизације преостала још 442 предузећа, док би на тендерима требало да буде продато још 69 компанија.

Ћирић је додао да је у укупан број предузећа предвиђених за аукције убројано и 155 фирми, у којима власничке уделе имају компаније из бивших југословенских република, а чија је продаја обустављена.

Динкић је најавио и да ће тендер за продају фармацеутске компаније “Галеника” бити расписан у 2009. години, и објаснио да купац “Галенике” неће имати могућност плаћања компаније на рате, при чему се на том тендеру очекује велика конкуренција.

Он је додао да су иницијалне јавне понуде за продају преосталих јавних предузећа у којима ће грађани добити бесплатне акције одложене до опоравка европских берзанских тржишта, и потврдио да ће припреме за ИПО бити настављене, а акције “Телекома Србије” и Аеродрома "Никола Тесла" прве ће бити понуђене на берзи када се тржиште стабилизује.

Министар је додао и да ће након тога бити одређена предузећа за проширење листе компанија у којима ће грађани добити бесплатне акције, с обзиром на то да је број грађана који су се пријавили за акције приближно пет милиона, уместо првобитно планираних четири милиона.

Он је такође оценио да Србија, заједно са Кином, и поред велике финансијске и економске кризе у свету има велику шансу да у 2009. години буде изузетно привлачна за стране инвеститоре.

Динкић је, објашњавајући ту процену, рекао да је незапамћена финансијска криза у свету најпре захватила САД, потом развијене земље ЕУ, док је најмање ефеката имала на нашу земљу и Кину, које бележе високе стопе раста.

Такође, он је изразио очекивање да ће велики европски и светски произвођачи, у потрази за стабилним профитом, селити свој капитал из других европских земаља у Србију јер се показало да страни инвеститори у Србији нису забележили губитке.

Према његовим речима, Србија у протеклих пет година бележи високу стопу раста бруто друштвеног производа (БДП), више од шест одсто годишње, при чему би тај раст до краја 2008. године требало да достигне седам одсто.

Министар је подсетио на то да је раст БДП-а на почетку године износио око 7,3 одсто, и прецизирао да су од почетка јануара до краја јула ове године директне стране инвестиције достигле приближно 2,5 милијарди долара, док би до краја године требало да износе четири милијарде долара, а у 2009. години најмање пет милијарди долара.

У овом моменту Србији није потребан финансијски аранжман са ММФ-ом, већ само саветодавни, оценио је Динкић и навео да наша држава сада има девизне резерве које су 3,5 пута веће од динарске новчане масе и стабилан банкарски систем.

Он је истакао да се тек сада, у условима светске кризе, показало да је рестриктивна монетарна политика вођена с разлогом, што нису учиниле друге земље у окружењу, па чак ни у ЕУ, и указао на то да је то Србију сачувало од спољног утицаја те кризе.

Динкић је нагласио да Србија мора да одржи високу стопу привредног раста и прилив страних инвестиција у условима финансијске кризе, и оценио да спољне околности никада нису биле теже, због чега је неопходан озбиљан приступ Владе и свих других који креирају економску политику Србије.

Због тога је важно да се усвоји стабилизациони буџет за 2009. годину и одржи стабилност и снага банкарског сектора, истакао је министар.

Он је објаснио да то значи да буџетски дефицит буде максимално један одсто БДП-а и да се прекомпонује структура расхода како би се наставило финансирање капиталних пројеката и дали подстицаји за стране инвестиције.