Фото: Фонет

Тадић је на свечаности обележавања 67-годишњице стрељања више хиљада грађана Крагујевца у Другом светском рату нагласио да желимо мир са свима другима, али да се при том никада нећемо одрећи нашег идентитета.

Градићемо наш идентитет удружујући се са другим народима овог континента, али ћемо увек обнављати сећање на крагујевачке жртве и Шумарице, и увек овде долазити са поруком мира, поручио је председник Србије на „Великом школском часу“ у Шумарицама.

Он је истакао да је мир највећа вредност човечанства јер без њега нема ни људских вредности ни развоја, и подсетио на то да се Србија у 20. веку суочавала са сваким ратом који је погодио наш континент.

Србија је земља великих жртава и у име тих жртава имамо обавезу и одговорност у годинама и деценијама које долазе, рекао је Тадић и нагласио да се Србија, сећајући се својих жртава, сећа и жртава других народа који живе на овом простору.

Традиционална антиратна манифестација "Велики школски час", којом је обележена годишњица масовних стрељања ђака, професора и грађана Крагујевца у Другом светском рату, отпочела је музичко-сценским извођењем поеме "Поглед из сна" Живорада Ђорђевића.

Пре “Великог школског часа”, којем су присуствовали државни званичници Србије, представници дипломатског кора, културни и јавни посленици, као и ученици и грађани Крагујевца, интонирана је државна химна "Боже правде”.

Владика шумадијски Јован са свештенством раније јутрос служио је молебан за крагујевачке жртве.

Након тога крај споменика стрељаних ђака и професора венце су положили председник Србије Борис Тадић, председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, министар просвете Жарко Обрадовић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, принц Александар Карађорђевић и ученици Прве крагујевачке гимназије.

Венце су положили и чланови породица убијених, СУБНОР-а и представници амбасада Немачке, САД, Бразила и Босне и Херцеговине.

Обележавање 67-годишњице масовних стрељања грађана Крагујевца организовао је Град Крагујевац у сарадњи са Сектором за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике и Министарством одбране.

У знак одмазде окупационе власти у Крагујевцу извршиле су 21. октобра 1941. године масован злочин против локалног становништва тако што су наредили стрељања житеља овог града. Том приликом, поред неколико хиљада одраслих особа, убијен је и већи број ђака и професора знамените крагујевачке гимназије.

Масовна стрељања недужних грађана Крагујевца представљају један од најтрагичнијих догађаја из Другог светског рата на тлу Републике Србије.