Лакићевић-Стојачић је на презентацији модела закона о спречавању злостављања на раду, који је израдио Центар за унапређивање правних студија, навела да ће Министарство уважити примедбе аутора модела који је данас представљен, као и синдиката, послодаваца и других организација које се баве проблемом злостављања на раду.

Она је указала на то да је мобинг у Србији специфичан јер је настао потпуним урушавањем система вредности, као и због тога што транзиција у нашој земљи предуго траје.

Чак 60 одсто грађана страх од губитка посла препознаје као страх највећег интензитета, па их зато страх да не буду у могућности да обезбеде егзистенцију наводи да све трпе, објаснила је Лакићевић-Стојачић.

Према њеним речима, пред Агенцијом за мирно решавање спорова тренутно се налази више од 200 случајева грађана који су се обратили за помоћ у вези са проблемима на радном месту.

Она је рекла да типичан пример злостављања на раду представља избегавање послодаваца да исплате отпремнину радницима који су проглашени технолошким вишком, при чему се они разним притисцима приморавају на то да сами дају отказ.

Типичан пример мобинга је и условљавање девојака које су кандидати за посао захтевима везаним за онемогућавање планирање породице, изглед и слично, додала је Лакићевић-Стојачић.

Представник Центра за унапређивање правних студија Тања Дробњак истакла је да је злостављање на радном месту постало глобална појава, а према истраживању Европске фондације за побољшање услова живота и рада, 8 одсто запослених у ЕУ, односно 12 милиона радника годишње, изложено је оваквом насиљу.

Дробњак је подсетила на то да до сада није прихваћена ниједна званична међународна дефиниција злостављања на радном месту, при чему је само мали број земаља чланица ЕУ, међу којима су Шведска, Француска и Белгија, донео законе који су директно усмерени на спречавање ове појаве.