Лечић-Тошевски је на конференцији за новинаре, одржаној поводом 10. октобра – Светског дана менталног здравља, рекла да поменути документ превиђа реконструкцију болница, скраћивање боравка пацијената у њима, као и побољшање квалитета лечења и превенцију менталних болести.

Она је, представљајући резултате студије "Године стреса – последице у Србији", прецизирала да од фобија пати 23,6 одсто становништва у Србији, од агресије 26,1 одсто, од паничног страха 10 одсто, док 18 одсто становништва пати од посттрауматског стреса.

Према њеним речима, широм света 70 милиона људи болује од алкохолизма, 24 милиона од шизофреније, 50 хиљада од епилепсије, а 10 до 20 милиона особа годишње покуша да изврши самоубиство, од којих њих милион успе себи да одузме живот.

Лечић-Тошевски је навела да се према подацима Светске здравствене организације (СЗО) депресија налази на другом месту по броју оболелих, одмах после масовних незаразних болести.

Она је указала на то да се до 2010. године очекује да ће по броју оболелих, депресија бити на првом месту, као и да ће се код 25 одсто становништва током њиховог живота развити неки ментални поремећај.

Такође, Лечић-Тошевски је истакла да није необично то што је у Србији повећан број људи који пате од неког менталног поремећаја или болести, имајући у виду да је наша земља прошла кроз озбиљне изазове, укључујући санкције у трајању од три и по године, бомбардовање, политичке турбуленције и социјалну транзицију.

Према њеним речима, у порасту су и смртност младих људи, затим постратуматски поремећаји, агресија и насиље међу младима, као и синдром такозваног „изгарања", који је заступљен чак и код неуропсихијатара.

Она је, када је реч о условима третирања менталних болести, прецизирала да у Србији има 46 хоспиталних установа са 7.000 болесничких постеља, од којих се половина налази у великим болницама, као и да се просечна дужина лечења у болницама креће од 31 дан до 153 дана.

Лечић-Тошевски је оценила да се пацијенти недовољно обраћају лекарима у примарној здравственој заштити, као и да је неопходно посебну пажњу посветити дестигматизацији оболелих, у чему медији треба да имају важну улогу.

Истовремено, заменик шефа Канцеларије Светске здравствене организације у Србији Мелита Вујновић објаснила је да је 57 одсто земаља европског региона СЗО усвојило стратешке документе о заштити менталног здравља, док је 47 одсто њих увело нове или ажурирало постојеће документе.

Она је, представљајући извештај европског дела ове организације, коју чине 42 земље, рекла да само 17 земаља има податке о броју особа које примају социјалну помоћ или пензију због менталних поремећаја.

Светски дан менталног здравља, који се обележава од 1992. године, код нас је ове године обележен под мотом "Душевна болест није заразна, али равнодушност јесте".