Срећковић је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Политика” навео да се процењује да има од 6.000 до 8.000 доктора наука, од којих многи раде у врхунским научним институцијама на развоју нових технологија, заштити природе или су укључени у најновија медицинска истраживања.

Није тешко претпоставити шта би за матицу значило макар делимично коришћење ових потенцијала, указао је министар и додао да се зато и ради на повезивању научних и стручних потенцијала матице и дијаспоре.

Огромна већина наших стручњака вратила би се у земљу, али под одређеним условима. Нису им толико битне зараде, колико одговарајућа радна места, амбијент, програм развоја, у којем би видели своју перспективу, објаснио је Срећковић.

Он је нагласио да је један број наших људи у дијаспори способан да организује свој сопствени посао и управо ту држава мора да помогне и обезбеди повратницима услове за развој приватног бизниса.

Према анкети Министарства за дијаспору, приближно 49 одсто испитаника размишља о повратку, па је то разлог што је успостављена сарадња са фирмом “Инфостуд”, која се од 2000. године успешно бави запошљавањем младих путем интернета, навео је Срећковић.

Према његовим речима, Србији је потребно између десет и дванаест хиљада младих и способних људи различитих профила, који знају европски начин пословања, како би изнели процес транзиције и убрзали улазак земље у Европску унију.

Министар је подсетио на то да је Србија кадровски осакаћена нарочито почетком деведесетих година прошлог века када је земљу напустило око пола милиона младих образованих људи, који данас као признати стручњаци великих светских компанија учествују у економском развоју неких других земаља.

Срећковић је истакао да ће повратак младих стручњака из иностранства и спречавање “одлива мозгова” бити најважнији задатак Министарства у наредном периоду.

Говорећи о проценама Светске банке, према којима Србија сваке године има прилив од око пет милијарди долара из дијаспоре, он је нагласио да се недовољно уважава чињеница да је учешће девизних дознака од дијаспоре чак 17,2 одсто у бруто друштвеном производу.

Зато инсистирам на суштинској промени политике према дијаспори и у том смислу учинићу све да се најкасније за годину дана усвоји закон о дијаспори и тако постави права нормативна база, без обзира на састав наредних влада, указао је Срећковић.

Он је навео да имамо прилику да преокренемо економску ситуацију набоље јер су многи од наших људи у дијаспори финансијски ојачали и спремни су да изаберу Србију за своје инвестиције.

Да би се наведени планови остварили, неопходно је што пре усвојити стратегију, односно прецизан план за повратак младих из дијаспоре, додао је министар.