Крај споменика прослављеним српским јунацима предвођеним мајором Драгутином Гавриловићем, као и на гробу самог мајора Гавриловића и код Споменика браниоцима Београда 1915. године, венце су положили представници Војске Србије, Министарстава одбране, Министарства рада и социјалне политике, градских власти и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Саветник у Министарству рада и социјалне политике Дејан Ристић изјавио је том приликом да је ова битка позната не само као војни успех већ пре свега као пример великог јунаштва и страдања српске војске и цивилног становништва у Београду током неколико недеља, колико је битка трајала.

Он је навео да је највећи број погинулих, приближно 7.000 људи, сахрањено у криптама које се налазе испод саме Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.

Октобра 1915. године, армије Централних сила имале су задатак да окруже и униште српску војску тако што би је главне снаге напале преко Саве и Дунава ка долини Велике Мораве, а помоћне преко Дрине и из Бугарске.

Београд су тада напали делови немачке и аустроугарске армије, уз снажну подршку артиљерије са копна и река. Трупе одбране Београда пружиле су жесток отпор, посебно на положајима које су браниле јединице мајора Драгутина Гавриловића.

Спомен-костурница налази се на београдском Новом гробљу, а подигнута је 1931. године по пројекту руског архитекте Романа Верховскоја. На врху постамента налази се фигурална представа српског војника, рад Живојина Лазића, док су уз њен постамент приказани аустроугарски и немачки двоглави орлови као симбол победе српске војске у Првом светском рату.