ВИДЕО: Редовна конференција за новинаре Владе Републике Србије

Драгутиновић је на конференцији за новинаре, одржаној након седнице Владе, навела да су укупни расходи повећани са 680,55 на 695,95 милијарди динара, и прецизирала да је тиме укупан дефицит буџета повећан са 40,95 на 45,78 милијарди динара.

Према њеним речима, учешће прихода у бруто домаћем производу повећано је за 0,4 одсто, расхода за 0,6 одсто, а дефицита за 0,2 одсто.

Она је објаснила да ће буџетски дефицит који је настао након ребаланса бити покривен из два извора – из акумулираних приватизационих прихода из претходних година и из акумулираног суфицита из пензионог фонда самосталних делатности.

Истовремено, Драгутиновић је указала на то да су највеће буџетске уштеде имала министарства финансија, одбране и за Национални инвестициони план, док су с друге стране највеће издатке имали Министарство за инфраструктуру и Министарство рада и социјалне политике у делу који је везан за пензије.

Драгутиновић је истакла да у пројекцији буџета за наредну годину неће моћи да буду испуњена сва предизборна обећања пошто би у том случају фискални дефицит износио пет одсто, а он не сме да буде већи од два одсто.

Она је саопштила и да је Влада формирала радну групу која ће пратити могуће ефекте светске финансијске кризе на Србију, при чему ће у тој групи, поред ње, бити и гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић, државни секретари Министарства финансија Јанко Гузијан и Слободан Илић и директор истраживачког центра НБС-а Бранко Хинић.

Такође, Драгутиновић је најавила да ће та група консултовати и банке које послују у Србији и додала да се први знаци кризе нису много осетили у Србији и да имамо довољно резерви да релативно мирно сачекамо кризу.

Према њеним речима, Србија остварује привредни раст уз велики прилив капитала, од шест до седам милијарди евра годишње, па би могућа последица кризе могла да буде успоравање тог раста.

Због смањеног прилива капитала могло би да дође до смањене ликвидности, односно смањења инвестиција и привредног раста, па не бисмо имали довољно средстава за инфраструктурне пројекте, указала је она.

Драгутиновић је навела да је инфлација у Србији тренутно 9,5 одсто, а да ће до краја године вероватно бити и нижа, и додала да би према пројекцији Владе Србије стопа раста бруто домаћег производа у овој години требало да буде седам уместо 6,5 одсто, колико је била у претходне три године.

Она је нагласила да је за наредну годину планирано да инфлација буде шест одсто, а планиран је и пад незапослености и дефицита текућег рачуна платног биланса, који је у овој години висок и износи 18 одсто.

Према њеним речима, макроекономски ризици за следећу годину су наставак огромног раста домаће тражње и пренос ефеката светске финансијске кризе на нашу земљу.

Такође, Драгутиновић је навела да је усвојеним Меморандумом о буџету и економској и фискалној политици за наредне три године предвиђен наставак пореских реформи које ће бити приходно неутралне.

Она је додала да раст реалних зарада у јавном сектору наредне године не сме бити већи од два одсто, а држава ће морати да смањи трошкове текућег пословања, да смањи субвенције, буџетске позајмице и докапитализације, при чему ће уштеђена средства бити преусмерена на Коридор 10.

Консолидована јавна потрошња треба да буде смањена са 45,4 одсто БДП-а у овој на 44,3 одсто у наредној години, а фискални дефицит треба да се смањи са 2,7 на два одсто, нагласила је она, уз напомену да ће најмање 50 одсто средстава из НИП-а бити употребљено за финансирање Коридора 10.