Јеремић је у интервјуу за агенцију Бета истакао да земље региона имају посебну одговорност када је реч о очувању мира и стабилности на западном Балкану, и додао да је свако признање независности Космета нарушавање суверенитета и територијалног интегритета Србије, уз напомену да нема земље према којој Београд не би адекватно реаговао.

Кад је реч о томе какви би се конкретни потези Београда могли очекивати, министар је објаснио да ће Србија реаговати у складу са Акционим планом Министарства спољних послова, који предвиђа читав низ мера.

Ми никоме не претимо већ напросто кажемо да желимо да будемо партнери са нашим суседима у очувању мира и стабилности у региону, али ниједан једнострани акт нарушавања нашег суверенитета и територијалног интегритета не може бити толерисан, нагласио је Јеремић.

Он је рекао да је регионална сарадња један од најважнијих спољнополитичких приоритета наше земље, и оценио да је Србија најзаслужнија што није дошло до дестабилизације у региону, упркос проглашењу независности Косова и чињеници да су неке земље ту једнострану одлуку признале.

Наставићемо да чинимо све да побољшамо односе у региону, али нећемо никада зарад тога одустати од очувања примарних националних интереса, у првом реду очувања суверенитета и територијалног интегритета наше земље, истакао је Јеремић.

Према његовим речима, у односима са земљама региона највећи проблем из перспективе Србије представља управо чињеница да су неке земље признале једнострано проглашену независност Косова.

Као отворено питање у односима са Хрватском, који, како је оценио, нажалост, нису тамо где би могли и где би требало да буду, Јеремић је споменуо и тужбу за геноцид коју је Хрватска поднела против Србије пред Међународним судом правде.

Министар је, међутим, изразио наду да ће Хрватска одустати од ове тужбе, што би био позитиван сигнал из Загреба.

Јеремић је поновио да су регионална сарадња и добросуседски односи један од најважнијих спољнополитичких приоритета Владе Србије и један од услова за интеграцију западног Балкана у ЕУ, и оценио да је то централни стратешки приоритет и Београда и свих влада у региону.

На томе треба заједнички да радимо и да једни другима помажемо, а не да одмажемо, поручио је он и изразио наду да ће време које је пред нама показати управо такву врсту односа према том заједничком централном стратешком опредељењу.

Кад је реч о одмрзавању Прелазног споразума са ЕУ, министар је навео да је предуслов за то пуна сарадња са Хашким трибуналом, и с обзиром на то да Србија у потпуности сарађује са тим судом, изразио наду да ће Споразум бити у најкраћем могућем року одмрзнут.

Министар је указао на то да је размештање Еулекса на Косову спорно питање и за Брисел и за Београд, и објаснио да Србија нема ништа против реконфигурације међународног цивилног присуства које би било у складу с Резолуцијом 1244 и које би било статусно неутрално и имало експлицитно „зелено светло“ Савета безбедности УН.

Ми немамо ништа против већег ангажмана ЕУ било где у Србији, укључујући и Косово и Метохију. Спремни смо да разговарамо са међународном заједницом о реконфигурацији, али постоје неке „црвене линије“ које су пре свега везане за очување суверенитета и територијалног интегритета земље, поновио је Јеремић.

Према његовим речима, споразум је могућ ако постоји добра воља свих страна, а Србија је спремна да се по том питању ангажује.

Министар је, говорећи о односима наше земље са САД, изразио наду да ће они бити побољшани, али је такође указао на то да Србија неће одустати од правне и дипломатске борбе за очување свог суверенитета и територијалног интегритета.

Кад је реч о томе да ли су због Косова запостављени други аспекти спољне политике Србије, Јеремић је рекао да би свака држава на свету којој би на овако директан начин био угрожен суверенитет и територијални интегритет, за један од својих најважнијих спољнополитичких приоритета имала њихову одбрану, нарочито када се определи да то чини дипломатским средствима.