Предраг Петронијевић
	Фото: Танјуг

Петронијевић је у интервјуу за агенцију Танјуг прецизирао да је од јула 2007. године до данас откривено и заплењено укупно 238,5 килограма хероина, док је за исти период претходне године откривено 119 килограма овог наркотика.

Он је навео да је ове године заплењено укупно 11,7 килограма кокаина, док у истом периоду прошле године таквих заплена није било.

Према његовим речима, најчешће кријумчарена роба је акцизна, затим су то технички уређаји, текстил, храна, накит, козметика и све оно за шта постоји интерес на тржишту, а међу њима су и наркотици, оружје, опасне материје које угрожавају здравље људи, а било је и покушаја илегалног кријумчарења људи.

По основу девизних прекршаја, за првих осам месеци ове године привремено је задржано 1.790.411 евра и 40.000 долара, које су уз записник предати у даљу надлежност НБС-у и Девизном инспекторату, указао је Петронијевић и подсетио на то да сума коју путници без потврде о пореклу новца могу изнети из наше земље износи 10.000 евра.

Када је реч о марихуани, у овој години је заплењено укупно 278 килограма тог наркотика, док је прошле године заплењено 138 килограма, нагласио је он и напоменуо да је у овој години заплењено приближно 42 килограма опијума и 58.000 таблета "ефедрина", док у 2007. таквих заплена није било.

Истовремено, Петронијевић је подсетио на то да је у циљу унапређења услова рада недавно отворен реконструисани школски центар у згради Управе царина на Новом Београду како би се цариницима омогућила брза и квалитетна обука кроз циљане тренинге и курсеве.

Говорећи о будућим плановима Управе царина, директор ове управе је рекао да је један од најважнијих задатака, од виталног интереса не само за службу већ и за нашу земљу, рад на пројекту "Интегрисано управљање границом".

Према његовим речима, овај пројекат показује решеност Србије да допринесе безбедности у региону и да се представи као поуздан партнер Европске уније у контроли граница.

У складу са препорукама Дијагностичке мисије Светске царинске организације, реализују се и стручне обуке царинских службеника које се односе на пројекат увођења "Интегрисаног управљања границом", а од 2007. године уведена је обавеза одржавања редовних месечних састанака представника свих граничних служби на граничним прелазима, објаснио је Петронијевић.

Он је додао да Управа царина редовно размењује информације електронским путем са приватним сектором, како на националном, тако и на међународном нивоу, а присутна је и електронска размена података са другим државним органима.

У том погледу, како је навео, Управа царина редовно размењује информације са Пореском управом, Народном банком Србије, Девизним инспекторатом, Привредном комором, Управом за трезор и другим државним институцијама.

Директор Управе царина је такође нагласио да је Србија нарочито интересантна на међународном плану због свог геостратешког положаја, као и због респектабилног потенцијала одбрамбене индустрије, због чега је посебна пажња посвећена обезбеђењу сигурности граница.

Управа царина је иницијатор пројекта Раног обавештавања на Дунаву (DREWS) који је заживео и у оперативној је употреби у свим царинским испоставама на Дунаву у Србији, а ова управа је и потписница трилатералног споразума о сарадњи царинских администрација Мађарске, Хрватске и Србије о приступању систему DREWS, објаснио је Петронијевић.

То је корак ка савременом начину контроле промета робе и пловних средстава на унутрашњим пловним путевима, а по својој природи интегрише рад свих граничних служби, нагласио је он и најавио да је у у плану проширење сарадње са Румунијом и Бугарском.

У наредном периоду, како је навео, приоритети Управе царина биће управљање ризицима и накнадне контроле, будући да је у условима драстичног увећаног прекограничног промета добара постало јасно да је уз увођење и ширење трговинских олакшица неопходно истовремено развијати ова два вида царинске контроле.

Када је реч о управљању ризицима, он је истакао да се сада ради на изради новог информационог система, тачније апликације за анализу и управљање ризиком, чија се реализација очекује од 2009. до 2010. године, док накнадна контрола подразумева систем провера након обављеног царињења.

Реализацијом пројекта за олакшавање трговине и саобраћаја у југоисточној Европи знатно је убрзана процедура на пет граничних прелаза и у значајној мери модернизована инфрастуруктура у области информационих технологија, указао је Петронијевић.

Према његовим речима, основни циљ овог пројекта је смањење нецаринских трошкова трговине и саобраћаја на границама, као и смањење кријумчарења и корупције на граничним прелазима.