Ивановић је, обраћајући се учесницима састанка Радне групе за интерно расељена лица у Центру "Сава", указао на то да више од 20.000 Срба који живе у покрајини прима привремену социјалну помоћ и да је то велика сума новца, који би требало усмерити на економске пројекте којима ће ти људи бити обухваћени.

Он је навео да је једнострано проглашена независност Косова и Метохије велики проблем и да долази и до опструкције процеса повратка расељених, и истакао да ће се Србија посветити помоћи и асистирати свакоме ко хоће да се врати у покрајину.

Државни секретар је додао да ће, у намери да се врате на Космет, једнако бити подржани и појединци и групе интерно расељених.

Говорећи о учинку међународних организација ангажованих на повратку расељених, он је оценио да постоји напредак, али да је потребно учинити више и да новац није правилно распоређен, што демотивише међународне донаторе.

Ивановић је навео да се мора размишљати о интеграцији оних који не желе да се врате у своје домове на Косову и Метохији и оценио да њима треба да буде омогућено да остваре живот у оним деловима Србије где сада живе.

Сигуран сам да ћемо на том пољу имати сарадњу са Министарством рада и социјалне политике и Министарством за државну управу и локалну самоуправу јер тим људима треба пружити достојну шансу да се интегришу, додао је Ивановић.

Шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији Ленард Коцалајнен нагласио је да ће канцеларије те организације у Београду и Приштини радити на политичкој подршци повратку, као и на олакшавању процедуре повратка.

Коцалајнен је указао на то да ће оне радити и на враћању имовине расељених, ревитализацији подршке донатора и појачати координацију свих актера који се баве повратком.

Према његовим речима, одговорност УНХЦР-а заснива се на Резолуцији 1244 СБ УН и она и даље важи, при чему је урађен план активности како би се идентификовали појединци и групе који су спремни да се врате у покрајину у 2009. години.

Знамо да има интерно расељених који желе да се врате и наша је обавеза да им помогнемо да се врате сада, а не касније, рецимо за 10 година јер ће тада бити касно, истакао је Коцалајнен.

Шеф канцеларије УНХЦР-а у Приштини Херман Штурволд рекао је да је важно да се не ради у изолацији, указујући на потребу координације активности свих који раде на повратку расељених.

Он је оценио да УНХЦР може бити једна врста моста између одлучујућих фактора у Београду и Приштини.