Милосављевић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да постоје специфични делови српске привреде, као што је пољопривреда, којој неколико месеци заштите и сигурности могу бити од користи зато што се она налази у такозваним "маказама цена" које се огледају у енормном расту енергената, ђубрива, пестицида и релативно ниској цени финалних производа.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора:

О одбијању ЕУ да одобри примену трговинског споразума са Србијом:

– Српска привреда мора да се суочи и избори са европском конкуренцијом. Један од најважнијих задатака Владе Србије је јачање конкурентности, а то се најбоље постиже када се суочите са најбољима. Жеља свих у Влади уочи самог заседања у Бриселу била је да Споразум о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији што пре ступи на снагу. Да је тада Споразум одмрзнут, либерализација би се догодила.

Цене хране у Србији:

– У Србији тренутно постоји реална могућност за појефтињење појединих прехрамбених производа. На такву могућност утицао је овогодишњи добар род ратарских култура, као и стабилизација и пад цене горива у поређењу са претходним периодом. На цену сваког појединачног производа утичу различити фактори, па не можемо генерално оценити да је храна скупа. Ако упоредимо цене са регионом, цене многих пољопривредних производа су ниже. Поједини велики трговински ланци желе да изграде продајне објекте у близини границе како би били доступни и грађанима суседних земаља. Наше опредељење је да створимо модерно тржиште које ће својим механизмима регулисати цене, а велику улогу у свему имаће јачање конкуренције, и у том правцу су усмерене активности Министарства.

Шта би реално најпре требало да појефтини на нашем тржишту:

– Сигурно је да цене производа од житарица и производа на које утиче њихова цена могу да буду ниже захваљујући добром овогодишњем роду ратарских култура. Промет по становнику у 2001. години у Србији износио је 514 евра, а у 2007. години 1.872 евра годишње. То показује да просечни грађанин Србије троши 3,6 пута више него 2001. године. Укупан промет трговине у Србији био је 2007. године 25 милијарди евра, при чему је увећан за 144 одсто у односу на 2001. годину, односно, то је раст од просечно 16 одсто годишње. Реално је куповна моћ порасла, као и потрошња грађана. Многи грађани се опредељују за куповину робе широке потрошње коју раније нису куповали, задужују се, што ствара утисак да, иако су реално примања порасла, грађани располажу истим износом новца.

Зашто пекари оклевају да спусте цене када је пшеница осетно појефтинила:

– Пекаре и даље производе хлеб и пецива од залиха брашна набављеног у време када су цене биле више од тренутних. Постоји простор да у наредна два до три месеца цена хлеба, у зависности од врсте, буде нижа за један динар до три динара као последица испоруке пшенице и брашна који су за три до четири динара јефтинији у поређењу са мартовским ценама. Пекарска индустрија која прва спусти цене оствариће успех на тржишту. Род је ове године био изнад просека, а то је уз стабилизацију цене горива гаранција стабилности цена.

Мере Министарства како би се повећала понуда прехрамбене робе и снизиле цене:

– Министарство ће подстицати инвестиције у сектору трговине и подржаће велике стране трговинске ланце да дођу на тржиште Србије. Намера нам је да ускоро доведемо у нашу земљу барем још два велика светска трговинска ланца, а у најави је и ширење пословања већ присутних компанија отварањем нових објеката и стварањем нових трговинских формата. Створићемо услове који ће бити подстицајни за развој трговине и у чијем ће центру бити потрошач, при чему је наша намера да присутност трговинских компанија буде регионално равномерна. Учинићемо све да конкуренција ојача и омогући квалитетније снабдевање, бољи избор и ниже цене.