Београд, 17. септембар 2008. године – Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Невена Карановић изјавила је да скоро 57 одсто популације у Србији умире од кардиоваскуларних болести јер 38 одсто становништва конзумира дуван, 40 одсто има повишен крвни притисак, 17 одсто је гојазно, а 10,6 одсто има шећерну болест.
Карановић је конференцији за новинаре, одржаној поводом Светског дана срца, истакла да је борба за здраво срце задатак свих нас, од обданишта до школе и родитеља, који децу благовремено треба да упозоравају на факторе ризика који штетно утичу на здравље, и истовремено указују на здраве стилове живота помоћу којих се на време могу избећи кардиоваскуларна обољења.
Она је подсетила на то да је у Србији отворено приближно 50 превентивних центара у којима грађани без упута лекара могу измерити крвни притисак и информисати се о болестима срца, и додала да само петина становништва Србије нема ниједан од поменутих фактора ризика за оболевање од болести срца и крвних судова.
Председник Фонда Србије за ваше срце Миодраг Остојић навео је да се Србија тренутно налази на трећем месту у свету, после Русије и Украјине, по броју умрлих од кардиоваскуларних болести.
Остојић је указао на важност превенције која подразумева контролу најбитнијих параметара, међу којима су начин исхране и одржавање идеалне тежине, физичка активност, психосоцијални фактори и генетика, која се може избећи неговањем здравих стилова живота.
Он је истакао да правилна исхрана подразумева свакодневно конзумирање 400 грама воћа и поврћа, четири грама белог лука, 13 грама бадема, 100 грама црне чоколаде, 150 милилитара црног вина и по 115 грама рибе која није товљена три пута недељно.
Према његовим речима, за сваки фактор ризика постоје идеалне вредности које су представљене у такозваној шифри здравља – 035140530, која подразумева да се укине пушење, да се свакодневно шета три километара, пет дневних оброка воћа и поврћа, крвни притисак 140, укупан холестерол не сме бити виши од 5, такозвани лош холестерол (ЛДЛ) не сме бити виши од 3 и одржавање идеалне телесне масе.
Према његовим речима, поједине чиниоце попут узраста, пола или наследних фактора не можемо лечити, али на оне који доприносе настанку болести срца као што су пушење, физичка неактивност, лоша исхрана, гојазност, високи крвни притисак и проценат масноћа у крви сами утичемо.
Члан Градског већа Београда задужен за здравство Владан Шубаревић навео је да ће приоритет градских власти у наредном периоду бити превенција као основна у заштити од незаразних болести и рано откривање малигних и других незаразних обољења.
Светски дан срца обележава се под покровитељством Министарства здравља и Института "Др Милан Јовановић-Батут", а у организацији Фонда Србије за ваше срце.
Овај дан биће у Београду обележен низом манифестација које обухватају узимање узорака крви од грађана за одређивање нивоа шећера и масти у Дому синдиката, Шетњу за здравље од Калемегдана до Дома синдиката, где ће бити постављено седам промотивних штандова где ће грађани моћи да се информишу о превенцији болести срца и крвних судова.
У Великој дворани Дома синдиката биће одржан и забавно-едукативни програм, у коме ће учествовати бројне познате личности.