Фото: Фонет

Ђелић је у обраћању новинарима после састанка са европским комесаром за проширење Олијем Реном рекао да ће Брамерц у децембру поднети извештај Савету безбедности УН, што се може видети као наредни моменат када би Прелазни споразум могао да се нађе на дневном реду ЕУ и да се на самиту крајем године промени одлука која је донета јуче.

Цела Европска комисија је разочарана, али поручује Србији да огромна већина Европе жели Србију што пре као чланицу и да оно што се догодило јуче не би ни на који начин требало да нас обесхрабри, истакао је потпредседник Владе Србије.

Он је оценио да је жалосно што је министар спољних послова Холандије Максим Верхаген јуче преузео на себе, упркос јасном мишљењу свих осталих држава чланица и самог Хашког трибунала преко свог главног тужиоца, да у овом моменту мало успори европске интеграције Србије.

Јасно је да Холандија жели да наметне услов да оптужени Ратко Младић буде у затвору Хашког суда да би Споразум ступио на снагу, али на јучерашњем састанку министара ЕУ Верхаген није дао једнозначне одговоре на директна питања, и у том смислу постоји могућност да се Споразум одмрзне иако Младић није у Хагу, објаснио је Ђелић.

Према његовим речима, свима у Србији је јасно да тај услов неће нестати и да је у интересу наше земље да се заокружи сарадња са Трибуналом у Хагу и да преостала два оптуженика буду изручена, без обзира на скандалозне одлуке Хашког суда.

Потпредседник Владе је поручио грађанима Србије да је, као и они, револтиран јучерашњом одлуком, али да је истовремено охрабрен што је 25 земаља и целокупна Европска комисија дуго убеђивала Холандију да промени свој став.

Истовремено, он је нагласио да неће бити поремећен циљ Србије да у 2009. години добије статус кандидата за чланство у ЕУ, при чему је за то поново добијена подршка Европске комисије, и пренео да је Рен предложио да Србија већ почне сама да спроводи одредбе поменутог споразума са ЕУ.

Тиме ће бити остварени резултати који ће бити важни приликом одлучивања о давању статуса кандидата за чланство у ЕУ, напоменуо је Ђелић и додао да је затражио да Европска комисија и формално да гаранције да ће се то званично уважити и да се неће десити да неко у ЕУ каже да се резултати могу уважити само кад се одмрзне споразум ЕУ–Србија.

Оли Рен и Божидар Ђелић
Фото: Фонет

Потпредседник Владе је указао на то да је са Реном и званичницима Европске комисије покренута расправа о томе да се, поред досадашње подршке у износу од 200 милиона евра годишње из буџета ЕУ, из фондова Уније подрже и електрификација Коридора 10 као кључног саобраћајног правца од велике важности и за саму Европску унију.

Према његовим речима, циљ је и да се од Европске комисије добије подршка за то да Србија после 2010. године добије неколико стотина милиона евра више него што до сада стиже из буџетских средстава Уније.

Он је такође рекао да је представницима Европске комисије предао извештај међуресорске Владине групе о корацима које ће српских власти предузети ради испуњење услова за укидање европских виза за грађане Србије, а циљ је да се то оствари у наредној години.

Ђелић је навео да је Рен у разговору поновио да су цела Европска комисија и 25 земаља чланица на јучерашњем заседању министара спољних послова ЕУ свесрдно подржавали стављање на снагу привременог трговинског споразума са Србијом.

Европска комисија је разочарана због тога, али поручује Србији да огромна већина чланица и институција ЕУ жели Србију у својим редовима као пуноправну чланицу, и зато то не треба ни на који начин да обесхрабри српске власти, истакао је Рен.

Ђелић се данас у Бриселу сусрео и са потпредседником Европске комисије Жаком Бароом, и након разговора истакао да је Европска комисија обећала да ће на пролеће следеће године завршити технички део посла везан за визну либерализацију, што одговара циљу Србије да на лето идуће године доспе на "белу шенгенску листу”.

Предао сам Европској комисији званичан извештај о корацима које је Србија предузела и то је одговор на мапу пута коју нам је Баро уручио. Они ће га помно проучити, даће нам додатна питања, а у новембру ће Баро изнети прве оцене министрима правде земаља ЕУ, навео је Ђелић.

Према његовим речима, на пролеће 2009. Европска комисија ће завршити технички део посла и послати га на политички ниво, што одговара ономе што је циљ Србије, али не гарантује да "бели шенген" добијемо на лето идуће године.

Уз биометријске пасоше, који су од кључне важности, други веома важан предуслов је законски оквир, указао је Ђелић и додао да је саговорницима у Бриселу пренео да ће већ следеће недеље у Скупштини Србије бити усвојени закони о странцима, заштити личних података и граници, при чему што пре изгласамо законе, веће су нам шансе да уђемо на "белу шенгенску листу".

Он је истакао да је охрабрен информацијом да ће у Европској комисији свака земља западног Балкана понаособ бити оцењена, што Србији одговара јер је знатно одмакла у односу на остале земље.

Потпредседник Владе је нагласио и да улазак на "белу шенгенску листу" није повезан са сарадњом Србије са Хашким трибуналом, као и да нема политичких сметњи за визну либерализацију.