Фото: Фонет/ЕПА

Јеремић је у обраћању Сталном савету ОЕБС-а подсетио на то да је на последњој седници Савета, одржаној 19. фебруара, говорио о преседану који би могао да настане из неуспеха косовских Албанаца да пригрле европске принципе 21. века, пре свега компромис, уступак и изградњу консензуса.

Са вама сам поделио страховање да би једнострано наметање решења за етничке сукобе могло да доведе до врло опасних последица за заједницу демократија каква је ОЕБС, а чак и горе, истакао је министар.

Он је указао на то да је говорио и о томе шта распламсавање сецесионистичких покрета може да узрокује и истовремено изразио дубоку забринутост због онога што би могло да се изроди из покушаја насилног разбијања суверене, демократске државе каква је Србија.

Јеремић је навео да са жаљењем мора да закључи да се нешто од онога на шта је упозоравао и догодило будући да је систем безбедности и сарадње у Европи оштећен, али да још има времена да се избегне да ствари измакну контроли.

Србија, како је нагласио, намерава да настави да доприноси обнови стабилности у региону, а услов без којег се не може повратити легитимитет међународног система јесте поштовање суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава.

Према његовим речима, Србија је одбацила било какву употребу силе против своје покрајине, која је прогласила противправну независност, и неће прибећи никаквим другим једностраним опцијама као што је наметање економских санкција.

Уместо тога, ми смо одабрали мирољубив и дипломатски, али енергичан приступ који је за резултат имао то да се убедљива већина чланица УН уздржала од признавања једностране независности Косова, рекао је министар и изразио захвалност тим државама на њиховој привржености принципима међународног права.

Јеремић је указао на то да се у оквиру таквог дипломатског приступа налазе обезбеђивање мира и стабилности на западном Балкану и иницијатива Србије да Генерална скупштина УН затражи саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Космета.

Овај документ не тражи заузимање политичких позиција према једностраној независности Косова. Уместо тога, он на једноставан и директан начин тражи од Међународног суда правде да да саветодавно мишљење, објаснио је Јеремић и оценио да би предавање тог проблема Суду могло бити од велике користи.

Према његовим речима, односи у региону би, захваљујући томе, могли бити поправљени, независност Косова не би могла послужити као проблематичан преседан за било који сецесионистички покрет у свету и добио би се политички неутралан, али правно ауторитативан став о томе како би многе земље које се још колебају по питању независности Косова требало да поступе.

Најважнији разлог због којег ово питање треба упутити Међународном суду правде јесте тај да је угрожен витални међународни принцип – право било које државе УН да постави једноставно, елементарно питање компетентном суду. Гласање против ове резолуције представља гласање за ускраћивање права било којој земљи да тражи правно прибежиште кроз систем УН, објаснио је Јеремић.

Он је поновио да се Србија противи мисији Европске уније на Косову због тога што та мисија није добила подршку Савета безбедности УН, као и због тога што за циљ има спровођење плана Мартија Ахтисарија, који такође није прихваћен у највишем телу УН.

Србија верује у то да читав западни Балкан просперитетну будућност може имати једино у оквиру Европске уније, рекао је министар и пренео да је Србија у том смислу предузела одлучне кораке како би доказала своју пуну приврженост сарадњи са Хашким трибуналом.

Били смо хитри како бисмо демонстрирали приврженост испуњавању своје домаће и међународне правне обавезе. То унапређује наш политички циљ да остваримо помирење са свим својим суседима и истиче наш морални императив према жртвама, себи самима и, пре свега, будућим генерацијама, закључио је Јеремић.