Милосављевић је на отварању научног скупа "Регенеративна медицина у 21. веку, могућности и стремљења" у свечаној сали Имел групе објаснио да је реч о потпуно безболној и безопасној процедури, која се изводи непосредно након порођаја.

Он је указао на то да би лекари трудницама требало да објасне могућности и значај примене матичних ћелија, као и да је реч о скупој процедури којa би требало да буде допунска услуга у здравству.

Према његовим речима, здравствене установе у Србији могу да, у циљу шире примене матичних ћелија, склапају уговоре са међународним компанијама, које би биле посредници између њих и банака матичних ћелија које постоје у иностранству.

Требало би и да постоји јасно предвиђена процедура да се у року од 48 часова обезбеде папири одређеног узорка крви који се налази негде у иностранству, објаснио је министар и додао да није реч о масовној појави коју треба обећавати данас или сутра, али да је регенеративна медицина, која се бави се лечењем матичним ћелијама, односно могућношћу њиховог коришћења за стварање новог ткива, сигурно будућност медицине.

Из матичних ћелија се формирају све врсте ћелија, а оне се налазе у почетном стадијуму развоја ембриона и могу се узети из крви постељице и пупчане врпце на самом порођају, као и у коштаној сржи и периферној крви одраслог човека.

Доктор Мима Фазлагић навела је на скупу да би у Србији до 2010. године требало да се отвори прва јавна банка матичних ћелија.

Према њеним речима, данас се 75 различитих болести третира матичним ћелијама из пупчане врпце, а међу њима су леукемија, имунолошке болести, болести централног нервног система и метаболичке болести.

У случајевима жена које су се порађале и нису узеле матичне ћелије за дете, а ураде то на следећем порођају, постоји већа вероватноћа да ће се матичне ћелије поклопити с матичним ћелијама старијег брата или сестре детета.

Данашњи скуп организовала је Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, а уз министра Милосављевића отворио га је и председник те академије Павле Миленковић.

На њему је било речи о примени матичних ћелија у регенеративној медицини, ћелијској терапији срца и јетре, матичним ћелијама у онкологији, о достигнућима у истраживањима терапија матичним ћелијама, садашњим терапеутским апликацијама и клиничким перспективама.

Од домаћих стручњака на скупу су учествовали начелник Службе за хемотерапију и аферозно лечење ВМА Бела Балинт и директор Института за онкологију и радиологију Србије Ненад Боројевић, док су инострана искуства изнели шеф Института регенеративне медицине Универзитета у Њукастлу Колин Мекгакин, представник међународног истраживачког конзорцијума "Новусангис" из Француске Нико Фораз и представник Завода за трансфузију крви из Љубљане Марко Стрбад.