Самарџић-Марковић је јуче, гостујући на ТВ Б92, објаснила да то не значи да ће им држава гарантовати запослење при повратку, већ помоћ при проналажењу посла, и додала да су у оквиру Стратегије за младе предвиђени механизми који би требало да охрабре младе при доношењу одлуке да не одлазе у иностранство за послом.

Она је као први механизам навела формирање јединствене базе података стипендиста који ће по повратку у земљу имати препоруку и помоћ Министарства омладине и спорта у тражењу посла.

Базу података ће чинити досијеи о свим добитницима стипендија и шта све они могу да дају нашем друштву, прецизирала је Самарџић-Марковић, која је као један од механизама за стимулисање останка младих стручњака у земљи навела и каријерно вођење.

Према њеним речима, истраживања су показала да 80 одсто запослених међу младима ради за другога, што је дугорочно гледано поражавајућа чињеница, која говори не само о младима већ о школском и другим системима, као и о томе да друштво не показује довољно предузетничког духа.

Истовремено, она је напоменула да Национална служба за запошљавање ради на посебној стратегији о запошљавању у оквиру Стратегије за младе, која ће донети и олакшице за послодавце када је у питању запошљавање младих.

Конкурс за стипендирање основних и постдипломских студија у иностранству и у Србији, који предвиђа стипендије за 1.000 најбољих студената завршних година основних студија у земљи, као и за 500 најбољих студената на основним или последипломским студијама у земљама ЕУ, расписан је 1. септембра.