Пајкић је у изјави за агенцију Танјуг подсетио на то да је акција уништавања генетски модификоване соје почела крајем прошлог месеца, и указао на то да ће она донети највише користи пољопривредним произвођачима јер се употребом генетски модификованог семена могу донети разне болести и заразити сопствени засади, а и шира подручја.

Према његовим речима, у Србији је, према Закону о семену, приликом сетве дозвољена употреба декларисаног семена које има сертификат о производњи, односно "личну карту", и које је гајено у контролисаним условима.

Он је навео да пољопривредници који сеју генетски модификовану соју крше закон јер за такву сетву користе семе које је потпуно непознатог порекла.

Пајкић је прецизирао да је генетски модификована соја пронађена на 68 парцела, од којих се у Мачванском округу налази 40, у Сремском 22, у Јужнобачком три и у околини Београда три парцеле.

Директор Генералног инспектората указао је на то да је већина пољопривредника, по налогу фитосанитарних инспектора, добровољно уништавала генетски модификовану соју на својим поседима, док су на 10 парцела усеви уништени уз интервенцију Пољопривредне инспекције.