Срећковић је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да је дошло време за нову и озбиљну политику према српској дијаспори, као и за реалан приступ у успостављању узајамног поверења.

Према његовим речима, Србија је кадровски осакаћена нарочито почетком деведесетих година када је земљу напустило око пола милиона младих образованих људи, који данас као признати стручњаци великих светских компанија учествују у економском развоју неких других земаља.

Сви они су драгоцени за Србију, којој је за процес транзиције потребно најмање 12 хиљада младих образованих људи који познају европске стандарде вођења бизниса, навео је Срећковић и нагласио да ће Министарство за дијаспору учинити све да се обезбеде услови за њихов повратак.

Он је нагласио да је у том циљу Министарство овог лета организовало праксу за наше студенте у домаћим и страним компанијама које послују у Србији.

Наставићемо сарадњу са Привредном комором Србије и са Саветом страних инвеститора како бисмо што боље повезивали домаће и стране компаније које послују у Србији, јер је то начин да се упосле млади стручњаци и заустави "одлив мозгова" из Србије, додао је министар.

Истовремено, Срећковић је најавио Конференцију младих лидера из дијаспоре, која ће бити одржана у јулу наредне године у Београду, где ће се први пут у матици на једном месту окупити успешни млади пословни људи из целог света из свих области.

На конференцији ће, како је указао, приближно 200 младих из 19 земаља разменити идеје и искуства из области културе, уметности, науке, образовања и нових информационих технологија.

Срећковић је, говорећи о проценама Светске банке, према којима Србија сваке године има прилив од око 5 милијарди долара из дијаспоре, истакао да се недовољно уважава чињеница да је учешће девизних дознака од дијаспоре чак 17,2 одсто у бруто друштвеном производу.

Зато инсистирам на суштинској промени политике према дијаспори и у том смислу учинићу све да се најкасније за годину дана усвоји закон о дијаспори и тако постави права нормативна база дугорочне политике према дијаспори, без обзира на састав наредних влада, нагласио је министар.

Према његовим речима, имамо прилику да преокренемо економску ситуацију набоље јер су многи од тих људи који су финансијски ојачали спремни да при једнаким условима изаберу Србију за своје инвестиције.

Држава до сада није довољно користила капацитете дијаспоре пре свега у економском смислу и трудићу се да том економском сегменту посветим посебну пажњу како би корист била обострана, навео је Срећковић.

Он је подсетио на то да у овом тренутку Србија има највећи раст бруто друштвеног производа у окружењу и да се исти раст очекује и наредних година, и изразио уверење да је то добра порука нашим људима из дијаспоре да дођу и овде инвестирају.

Верујем да овај потенцијал можемо много боље да искористимо него до сада, да политика према дијаспори треба да се постави као један до приоритета ове Владе и очекујем подршку колега министара, рекао је Срећковић и додао да је за покретање бизниса на првом месту потребно променити компликовану административну процедуру.

Он је истакао да ће Министарство за дијаспору бити карика наших пословних људи из иностранства и свих економских ресора у Влади, али и Агенције за приватизацију, банака, Привредне коморе и свих институција које чине наш економски амбијент.

Одговарајући на питање о могућности културне размене са дијаспором, Срећковић је указао на то да су представљање нашег стваралаштва у дијаспори и уметника из расејања у матици веома важни, али да је неопходна озбиљна државна стратегија како бисмо у ово доба глобализације сачували свој културни идентитет.

Имали смо веома динамично радно лето и задовољни смо резултатима оствареним у 20 летњих кампова и школа образовног и спортског карактера за децу и омладину дијаспоре, као и на семинарима за усавршавање наставника у организацији Министарства за дијаспору, додао је Срећковић.

Министар је изразио наду да ће овакве школе и кампови постати традиција и објаснио да је то један од начина да се деци из дијаспоре приближи језик, традиција и култура земље из које потичу.

Он је указао на чињеницу да у иностранству опада број полазника у допунским школама на српском језику и да је тренутно регистровано приближно 17.000 деце која похађају неки од видова ове наставе.

Један од наших првих потеза је иницирање радне групе у којој ће бити представници Министарства за дијаспору, Министарства просвете, Националног савета и Завода за уџбенике, при чему је циљ да се овај проблем сагледа са свих аспеката јер не смемо дозволити да наша деца у свету забораве српски језик и ћирилицу, закључио је Срећковић.