Цветковић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" истакао да је то демонстрирано подношењем резолуције Генералној скупштини УН са иницијативом да се Међународном суду правде упути захтев за правно тумачење једностраног проглашења независности Косова и Метохије, као и упућивањем резолуције о континуитету државне политике према Косову у Скупштину Србије.

Он је навео да у свакодневним активностима и контактима Министарство за Косово и Метохију и Министарство спољних послова усаглашавају ставове и раде на томе да покажу наш став у вези са проблемом Космета, уз употребу свих расположивих мирољубивих и дипломатских средстава. Дакле, Косово је на листи приоритета у истом рангу са укључењем у ЕУ.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

О раду Скупштине:

– Мислим да је велика штета да опозиција врши опструкцију Скупштине, на чијем су дневном реду само четири тачке, а свака је изузетно важна за грађане ове државе. Те четири кључне области су европске интеграције, односно, ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању, гасни споразум са Русијом, ратификације кредита за изградњу инфраструктуре и потврђивање континуитета државне политике према Косову. То је већ морало да буде усвојено. С друге стране, настављена је сарадња са Хагом, чиме се боримо и за Косово јер поштујемо међународно право. У економији су наше активности још израженије, али је то мање видљиво јер те активности дају ефекте на дужи рок.

О напретку Србије на путу ка ЕУ:

– То је процес који обично траје десет и више година, и због тога ми је сада тешко да дам процену о напретку за само педесет дана. Видим само посвећеност и жељу свих чланова Владе да се напредује. Ми желимо и очекујемо да се то што пре заврши. Али, мени није само важно да ли ћемо ући у ЕУ 2012. или 2014. године, већ ми је важније да са сваким кораком ка ЕУ будемо све успешнији, пре свега економски. У том смислу, формално чланство без довољно развијеног система може чак и да генерише проблеме, као што смо имали прилике да видимо код неких других земаља.

Када ће Србија ући на белу шенгенску листу:

– Постоји неколико закона које треба да усвојимо. Ту је и питање пасоша који се издаје, а то иде споро. Опет морам да поновим незадовољство Скупштином, која ефикасније мора да одради свој део посла. Ми радимо и читав низ закона у вези са нашом кандидатуром за ЕУ, па су у том склопу и закони нужни за белу шенгенску листу. Влада ће свој посао око закона на време да уради. Поред тога, постоји и технички проблем са пасошима, што морамо да решимо. Ми имамо ситуацију да нам у исто време важе две исправе од којих једна није прихватљива за безвизни режим, па у вези с тим треба да се направи договор. Постоји добро политичко расположење. Мислим да нам ништа неће значити неколико месеци више или мање.

Да ли верујете да ће се Младић наћи у Хагу и када:

– Не могу да спекулишем о времену. Међутим, сада нико не може да каже да нема политичке воље да се то питање реши. Вас могу да оптуже да нешто нећете да урадите што треба да урадите, али ако желите а не можете, то је друга ствар. Лично мислим да би најбоље било да се то регулише добровољном предајом. И такође мислим да они који постављају и Младића као услов за интеграције у ЕУ нису коректни према нама јер ми смо изручењем Радована Караџића јасно демонстрирали вољу.

О повећању пензија од 10 одсто:

– Ми смо се договорили да се побољша положај пензионера. ПУПС тражи да се пензије повећају за 10 одсто, а пензионерима у октобру следује и оно редовно усклађивање пензија које ће вероватно износити око шест и по одсто. Тренутно преговарамо са ПУПС-ом како да се све то уклопи у наше финансијске могућности. Пензије ће свакако бити повећане до краја године за приближно 17 одсто. Дакле, само је питање рокова.

Најављено је да ће концесиони уговор за пут Хоргош – Пожега бити раскинут и да ће га градити држава:

– Преговори о судбини концесије су у току. Тренутно се разматрају две опције – да се настави са реализацијом потписаног уговора или да се он споразумно раскине. Опција споразумног раскида је реалнија и о њој се преговара са концесионаром. Уколико се тај договор постигне, радови на краку Нови Сад – Хоргош могли би да отпочну у септембру или октобру.

Ако држава буде градила пут, како ће се он финансирати:

– Ми од Коридора 10 имамо три недовршена крака и обилазницу око Београда. То је укупно две милијарде евра, а његова дужина износи приближно 300 километара, при чему су цене кракова драстично другачије. Крак Нови Сад – Хоргош има више од 100 километара и кошта од 150 до 200 милиона евра. С друге стране, кракови према Македонији и Бугарској коштају око 600 милиона евра, сваки за себе. Буџет сасвим сигурно може да поднесе изградњу крака ка Мађарској, и то не треба доводити у питање. Чак и цео пакет од две милијарде евра који нам је потребан у периоду од четири године није немогуће обезбедити. О томе се воде интензивни разговори са ЕБРД, ЕИБ и Светском банком. Повећање јавног дуга за приближно 500 милиона евра годишње није превелики напор јер ми толико сада отплаћујемо само постојеће кредите. Такође, повећањем бруто домаћег производа, који код нас износи приближно седам одсто годишње при нето непромењеном јавном дугу, учешће тог дуга у БДП се релативно смањује. Дакле, верујем да неће бити посебних проблема да се пут финансира.

Да ли је 500 милиона евра за НИС адекватна цена:

– Када купујете точак од аутомобила, то је једна цена. А када купујете цела кола, тај точак је много јефтинији. Ми овде имамо нафтно-гасни аранжман а не само продају НИС-а, па желимо да видимо шта држава добија од целог посла. Зато ћемо ангажовати саветника који ће разматрати не само цену НИС-а већ и ефекте споразума у целини.